Kao roditeljima ponekad nam je veoma teško zaštititi dete od različitih stresnih situacija sa kojima se oni susreću svakodnevno tokom faze razvoja, od beba do adolescentskog doba.
Često smo u dilemi da li ćemo njihov strah, stes ili anksioznost umeti da posmtramo na pravi način, da li smo više pažnje trebali da posvetimo rešavanju ovog događaja ili smo pak, previše značaja dali bezazlenoj situaciji.
Strahovi su normalna pojava i deo su dečijeg emocionalnog razvoja, načina na koji sagledavaju svet oko sebe i nemogućnosti da razumeju određene događaje. Oni mogu da variraju u zavinosti od raznih faktora kao i od uzrasta.
Deca izražavaju svoje emocije drugačije od odraslih, sa mnogo afektiranja. U ranom uzrastu uglavnom ne umeju da ih verbalizuju, zato je veoma važno pratiti ponašanje deteta i reagovati na vreme pre nego što njihova zabrinutost, zbunjenost i uplašenost preraste u stresno ili anksiozno stanje.
Najčešći simptomi stresa kod dece
- Telesni – poteškoće sa spavanjem, nagle promene u ishrani , promena ustaljene fizičke aktivnosti, somatske reakcije (napetost u mišićima, glavobolja, bol u grudima, vratu, ramenima, leđima, stomaku, mučnina, povraćanje).
- Psihički – strah, zabrinutost, razdražljivost, tuga, krivica, ljutnja, bes, smanjena koncentracija i pamćenje, zbunjenost, nespretnost, reakcija na zvuke…
- Socijalni – veća potreba za pažnjom, poteškoće u društvenim interakcijama, sklonost izolaciji, povlačenje.
U slučaju pogoršanja simptoma ili ako primetite da dete teško izlazi na kraj sa stresom i anksioznošću, obavezno se posavetujte sa dečijim psihologom.
1. Podrška roditelja – ključ za prevazilaženje stresnih situacija
U slučaju izloženosti nekom stresnom događaju deca traže podršku od bliske osobe, pre svega od nas roditelja.
Zato je jako bitno prepoznati trenutak i fokusirati se na jednostavne stvari koje možemo da uradimo kako bi stvorili okruženje u kome se naše dete oseća bezbedno i sigurno.
2. Saveti za umirivanje beba i odojčadi
Kada govorimo o najranijem uzrastu deteta tj. odojčetu i bebama, pokušajte da ga držite podalje od glasnih zvukova, govorite smirenim i mekim glasom, tepajte mu, mazite ga i grlite.
Budite smireni, ne prenostite mu vašu uznemirenost i zabrinutost. I ne zaboravite, ne slušajte okruženje koje će vas savetovati jer ste previše osetljivi, da će ono vremenom prestati da plače ili da ćete ga “navići na ruke”. Nećete, verujte, navići ćete ga jedino na ljubav.
3. Razgovor o njihovim emocijama
Sa mlađom decom počnite od jednostavnih rečenica i pozitivnih stvari. Pitajte ih da li su uživala u svom danu. Slušajte ih kada vam govore o onome šta ih je najviše zabavilo.
Izrazito je važno da razumete odakle je počela nesigurnost, stres ili anksioznost vašeg deteta. Razgovarajte sa detetom, postavljajte mu pitanja i nastojte da kroz razgovor otkrijete sve emocije koje prate ovo stanje.
Nikako ne umanjujte značaj bilo kog osećanja. Pronađite način da se identifikujete sa detetom ali i da se ono identifikuje sa vama, prenoseći mu svoja iskustva u sličnim situacijama. Podržite ih i razgovarajte o tome kako mogu najbolje da ih izbegnu.
Pobrinite se da vaše dete ima dovoljno vremena da radi male stvari zbog kojih se oseća dobro. Dnevne doze pozitivnih emocija i iskustava poput uživanja, zahvalnosti, ljubavi, zabave nadoknađuju stres i pomažu deci da dobro rade, uče i razvijaju se.
4. Prepoznavanje i rešavanje stresa kod starije dece
Kako deca postaju starija, izvori stresa rastu, veća su njihova ali i naša očekivanja.
Kod dece koja idu u školu (prelazak u stariji razred, sklapanja novih prijateljstava, suočavanja sa raznim vrstama nasilja, testova i ocenama) stres vrlo često može preći u anksiozno stanje koje podrazumeva osećaj ekstremne zabrinutosti i nelagodnosti.
Ovde moramo biti jako oprezni, jer različito (mi kao roditelj i oni kao dete) doživljavamo odgovornost, obaveze i prihvatanja.
5. Budite pozitivan uzor
Deca posmatraju reakcije odraslih i usvajaju ih. Budite model svojoj deci. Ohrabrite ih da razgovaraju o svojim emocijama, da podele sa vama ono što osećaju.
Pomozite im da izraze razloge ljutnje, besa, straha. Trudite se da izbegavate izraze poput: „Nije to ništa.“, „Moglo je biti i gore.“, „Ne razmišljaj o tome.“ i sl. Ove fraze koje koristimo da umirimo sebe mogu sprečiti manifestaciju emocija kod dece.
6. Naučite ih pozitivnom razmišljanju
Borite se protiv negativnog stava vašeg deteta. „Grozan sam u matematici.“, „Mrzim svoju kosu.“, „Nikada neću ući u tim. Zašto pokušavati?“ Deca i tinejdžeri lako mogu upasti u zamku negativnog razmišljanja.
Kad se deca služe negativnim samorazgovorom zamolite ih da stvarno razmisle, pitajte ih da li zaista veruju u ove olako izgovorene reči.
Podsetite ih na vremena u kojima su naporno radili i postajali bolji. Naučite ih da pozitivno oblikuju pogled na život i to će im pomoći da razviju otpornost na stres.
Objasnite im da je normalno da imaju emocionalne reakcije nakon neočekivanog događaja, govorite im istinu i budite objektivni.
Znam da je ovo možda i najteži deo za svakog roditelja, prirodno je da želimo rešiti problem svog deteta, ali, kad roditelj želi da reši svaku sitnicu, njegovo dete nema priliku da nauči zdrave veštine suočavanja sa problemima.
Dopustite svom detetu da pokuša samostalno da se izbori sa problemom. Tako ćete lakše pratiti fazu u kojoj se nalazi i naći odgovarajući način da mu pomognete.
7. Strategija za suočavanje sa anksioznošću i stresom
Kada su u pitanju deca i rad sa njima najvažnije je da budemo strpljivi, puni razumevanja, ljubavi i nežnosti. Razgovor prilagođavamo uzrastu deteta i uvek krećemo od sebe. Objasnite im kako se i vi suočavate sa stresovima (dajte im primer) i kako ste se sa njima suočavali i kao dete.
Možete detetu da pomognete da osmisli neku strategiju koju može da primeni kada anksioznost ili strah nastupi kako bi je lakše prevazšlo. Za mlađe uzraste možete imati dogovor da koriste određenu rečenicu koja će ih umiriti i ohrabriti.
Na primer: „Ja sam pametna, već sam to naučila!“, „Ovaj pas je dobar.“ ili „Mama će se vratiti.“, „Kad padne mrak sijaju Mesec i zvezdice da nam osvetle put”. Pozitivnim stavom će podsvesno i ono sebe ohrabriti i verovati u njega.
Starijem detetu ćete pomoći ako ga ohrabrite da razmišlja realističnije.
Na primer, podstaknite dete da samo sebi postavi pitanje: „Šta se desilo prošli put?“ ili „Koliko je verovatno da se to opet desi?“ ili „Šta može da se desi ozbiljnije od onog što već očekujem” ili ako je imalo neku negativno iskustvo da se bi ostavi pitanja: „Šta sam iz ovoga naučio/la ?“ , „Šta sledeći put mogu drugačije ?“….
Naučite dete u ovom uzrastu da svoje emocije zapiše (vodi dnevnik), tako će naučiti i da ih definiše a onda je već na pola puta od rešenja i suočavanja sa istim.
8. Vežbe disanja kao alat za smanjenje stresa kod dece
Prođite zajedno svakodnevno tehniku disanja, govorite o njenim benefitima, nekoliko minuta dnevno fokusirajte se samo na disanje. Udišite i izdišite vazduh polako.
U početku će vam verovatno biti smešno, zabavno, sa raznim doskočicama, jer deca vole zajedničke aktivnosti ali budite istrajni. Na taj način usporićete tempo.
To je efikasan način da se zajedno sa detetom opustite i oslobodite stresa, a istovremeno gradite bliskost i poverenje i sakupljate energiju za nove izazove.
Da zaključimo
Kroz InfinitUm program intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja dece sa našim polaznicima i roditeljima obrađujemo kroz redovnu nastavu i radionice podrške roditeljstvu mnogobrojne teme uz davanje preporuka kroz alate i tehnike kako i na koji način rešavati svakodnevne izazove.
Cilj Infinitum programa je funkcionalna porodica i deca u njoj. Želja nam je da podržimo intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj dece kroz aktivnosti koje potiču njihovu kreativnost, samosvest, emocionalnu inteligenciju i socijalne veštine.
Program je osmišljen kako bi deci omogućio da razvijaju kritičko mišljenje, bolje razumeju sebe i druge, te unaprede svoje socijalne interakcije, čime se postavljaju temelji za zdrav emocionalni razvoj i uspeh u budućnosti.
Takođe, Infinitum program pomaže deci da steknu alate za suočavanje sa izazovima, razvijaju empatiju i grade čvrste međuljudske odnose.
