Kao roditelj, želim da moja deca budu srećna, sigurna i da se nose s izazovima na zdrav način. Međutim, život mi je pokazao da čak i oni najmanji izazovi, kao što je grickanje noktiju, mogu postati znak nečeg većeg – stresa, nesigurnosti ili potrebe za pažnjom.
Moje dve ćerke, Ana i Natalija, prošle su kroz faze grickanja noktiju. Ana je sada u osmom razredu i grickala je nokte tokom mlađih razreda osnovne škole. S Natalijom, koja sada ide u četvrti razred, problem se ponovo pojavio, ali ovog puta imam iskustvo i svest kako da joj pomognem.
Zašto deca grickaju nokte?
Deca grickaju nokte iz različitih razloga – neki to čine iz dosade, drugi iz stresa, a neki čak i iz želje da se smire. Kod mojih devojčica, oba puta uzrok je bio stres. Ana je grickala nokte u situacijama koje su joj delovale preteće – kad je bila nesigurna u svoje odgovore na času ili kada je mislila da ne ispunjava očekivanja.
Kod Natalije, situacija je slična: škola je stresno mesto, čak i u trenucima koji bi za nas odrasle delovali potpuno bezopasno, poput boravka u biblioteci. Na slici koju smo dobili od učiteljice iz biblioteke, deca slušaju o knjigama, a Natalija gricka nokte. To mi je bio jasan znak da su i ovakvi momenti za nju situacije koje izazivaju tenziju.
Kako pristupiti ovom izazovu
Razumevanje uzroka
Prvi korak bio je da ne osuđujem ni jedno ni drugo dete zbog grickanja noktiju. Umesto toga, trudila sam se da razumem šta stoji iza te navike. Kod obe ćerke, otvoren razgovor bio je ključ.
Pitala sam ih: „Šta te čini nervoznom? Šta osećaš kad to radiš?“
Kod Natalije sam brzo uočila da grize nokte uglavnom u školi, što je značilo da je izvor stresa vezan za tu sredinu.
Razgovor i podrška
S Anom sam često razgovarala o njenim strahovima – da li su to ocene, društvo ili nešto treće. S Natalijom, već znajući koliko je važno slušati, trudim se da stvorim prostor gde može da podeli svoje brige bez straha.
Učenje zdravih načina suočavanja sa stresom
Uz obe devojčice, pomoglo je uvođenje tehnika opuštanja: duboko disanje, vizualizacija mirnih mesta ili jednostavno stiskanje antistres loptice. Kod Natalije, vežbamo kako da duboko diše kad se oseća nervozno i kako da preusmeri pažnju sa noktiju na neki predmet koji može držati u rukama.
Alternativa za ruke
Kod Natalije sam primenila ono što nisam znala kod Ane – zamenu za grickanje. Mali predmeti koje može da drži ili vrti prstima, poput gumene narukvice, pomažu joj da fokusira energiju na nešto drugo.
Podsticaj i pohvala
Svaki korak ka prestanku grickanja noktiju kod Ane i Natalije slavili smo zajedno. Važno je naglasiti trud, a ne očekivati savršenstvo. „Super je što si danas primetila da to radiš i prestala!“ – ovo su rečenice koje su ih motivisale.
Šta roditelji mogu da urade povodom grickanja noktiju kod dece?
Na osnovu svog iskustva, evo nekoliko saveta koji su meni pomogli:
- Posmatrajte i razgovarajte: deca često ne znaju kako da verbalizuju svoja osećanja. Postavljajte nežna pitanja i slušajte.
- Naučite ih tehnikama smirivanja: vežbe disanja, igra ili crtanje mogu pomoći.
- Ne kritikujte: grickanje noktiju nije „loša navika“ – to je način na koji dete pokušava da se nosi sa stresom.
- Ponudite alternativu: mali predmet, narukvica ili čak crtanje može pomoći da se preusmeri pažnja.
- Uključite pozitivnu motivaciju: pohvalite svaki korak ka napretku i učinite to zajedničkim uspehom.
Kako InfinitUm može pomoći?
Iz mog iskustva, najveća vrednost za decu je razvijanje emocionalne i socijalne inteligencije. Upravo to je ono na čemu radimo u InfinitUm programu, gde se kroz radionice i praktične vežbe pomaže deci da prepoznaju i izraze svoja osećanja, bolje komuniciraju i razvijaju samopouzdanje.
Roditelji su takođe deo ovog procesa, jer zajedno sa decom učimo kako da prevaziđemo životne izazove i gradimo jače veze u porodici. Ako se i vi suočavate sa sličnim izazovima, pozivam vas da istražite naš program – jer nije stvar samo u prestanku grickanja noktiju, već u tome da naše dete raste u emocionalno zrelu i srećnu osobu.
Više o InfinitUm programu saznajte ovde ili nas kontaktirajte za više informacija.
Kao roditelji, ne možemo eliminisati sve stresove iz života naše dece, ali možemo ih naučiti kako da se nose s njima. Uz ljubav, razumevanje i strpljenje, možemo im pomoći da pronađu bolje načine da izraze svoje emocije i prevaziđu izazove – baš kao što sam ja prošla s Anom i Natalijom.
