Preživeti tinejdžerske godine uz osmeh i živce na broju.
Sećate li se onog slatkog deteta koje vam je crtalo srca flomasterom po frižideru?
E, pa sad taj isti anđeo prevrće oči kad ga pitate da li je jeo i koristi reč „smaraš“ češće nego „hvala“.
Dobrodošli u čudesni svet roditeljstva tinejdžera – gde ništa nije lično, a sve ipak boli.
Kada reči prestanu da znače isto
Komunikacija s tinejdžerom često liči na igru „toplo-hladno“. Jednog dana pričaju vam sve u detalje, sledećeg – ne mogu da izuste ni „okej“.
Zapravo, njihovo ponašanje najčešće krije nesigurnost i potrebu da ih ipak ne napustite, ma koliko se pravili da im niste potrebni.
Kako reagovati?
Ne forsirajte razgovor. Pitajte kad ste u pokretu – u autu, dok perete sudove, šetate psa.
Slušajte bez prekidanja i komentarisanja. Teško je, ali donosi rezultate.
Ne očekujte da će sve deliti – neki razgovori čekaju svoj trenutak.
Postavljanje granica bez drame
Tinejdžeri testiraju granice kao da im je to plaćen posao. Doslednost je ovde svetinja, ali je važno kako se granice postavljaju.
Umesto strogog „dok si pod mojim krovom!“, probajte sa: „Znam da ti nije lako, ali dogovor je dogovor.“
Šta pomaže?
Pravila postavite zajedno. Neka učestvuju, tada ih više poštuju.
Jasno definišite posledice, i uvek ih sprovedite.
Ne spuštajte se na njihov nivo kad provociraju – ostanite mirni, čak i kad biste najradije zavrištali.
Emocionalna bliskost kad više nisu mali
Kad su bili mali, tražili su zagrljaj. Sada ga odbijaju, ali ih svejedno boli kad izostane. Tinejdžerima treba bliskost, ali na nov način.
Kako je održati?
Uživajte u zajedničkim trenucima, makar to bio zajednički sarkazam na račun školskih obaveza.
Ne potcenjujte male signale – poruka „Jesi stigla?“ je njihova verzija „Volim te“.
Priznajte kad pogrešite. Tako učite i njih da to nije slabost, već snaga.
Sleng kao most, a ne prepreka
Tinejdžeri koriste sleng ne samo da bi bili „kul“, već da bi se izrazili na svoj, jedinstven način.
Umesto da se zgražavamo nad izrazima kao što su „krindž“, „fleks“ ili „slej“, hajde da ih prihvatimo kao alat za povezivanje.
Primer:
- „Kako ti je bilo u školi?“
- „Ma krindž, profa fleksuje bezveze.“
- „Aha, znači sledeći put rešavaš ga, a?“
Ovde ne učimo sleng da bismo glumili klince, već da pokažemo da poštujemo njihov svet.
Kad roditelj zna šta znači „smaraš“ ili „kidara“, šalje poruku: „Zanimam se za tebe i tvoj jezik.“
Stručni uvidi
Stručnjaci ističu da način na koji razgovaramo s decom u ovom osetljivom periodu ima ogroman uticaj na njihov emocionalni razvoj i osećaj sopstvene vrednosti.
Komunikacija nije samo razmena reči, već poruka o tome da ih vidimo, čujemo i prihvatamo – čak i kad se ne slažemo sa njima.
Poruke koje upućujemo tinejdžerima mogu biti verbalne i neverbalne i u velikoj meri oblikuju njihovu sliku o sebi.
Kroz te poruke oni uče kako da se odnose prema drugima, ali i prema sebi.
„Kvalitetan odnos s detetom u periodu adolescencije je temelj pružanja efikasne podrške njihovoj mentalnoj dobrobiti te emotivnom sazrevanju.“ – UNICEF Hrvatska
Iz svakodnevnog života – Mali sukobi, velike lekcije
Primer iz kuće
Sina zovem treći put da dođe da jede.
Odgovor je: „Sad ću, brate, ne moram da skačem svaki put kad me zovneš.“
Automatski kreće tenzija, spremna sam na „monolog od pet minuta“.
Umesto toga, pitam: „Da li bi radije da ti napišem mejl sledeći put?“
On se nasmeje, ja se povučem – ručak ipak stiže na sto. Male pobede.
Ljubav s dozom humora je u ovom periodu najprihvatljiviji i najbezbolniji način.
Ako vam tinejdžer svaki dan kaže „smaraš“, to znači da ste tu. Da niste digli ruke.
Jer roditeljska ljubav nije u tome da budemo popularni, već postojani.
Tinejdžeri su kao vetar – ne možete ih kontrolisati, ali možete naučiti kako da upravljate jedrom.
Na kraju, najvažniji savet:
Ne zaboravite da se smejete. Najpre sebi. Onda će i oni znati da je okej da ne budu savršeni.
