Od rođenja, pa čak i dok je beba još u maminom stomaku, motorika i kognitivni razvoj igraju ključnu ulogu u oblikovanju njenog zdravog rasta. Svaki pokret i akcija stvaraju nove neuronske puteve i iskustva koja su od esencijalne važnosti za dalji razvoj. Kada beba plače, reakcija majke na njene potrebe pomaže u uspostavljanju veze koja podržava pravilni razvoj.
Tokom perioda prohodavanja, roditelji često brinu da se dete ne povredi i mogu pretjerano štititi, što može ometati razvoj ključnih motoričkih veština. Na primer, dočekivanje na ruke prilikom gubitka ravnoteže može sprečiti razvoj sposobnosti samostalnog suočavanja sa padom, što je važno za buduće motoričke sposobnosti.
Pravilnim razvojem, dete uči da povezuje posledice sa prethodnim radnjama, čime se poboljšava njegova motorika i kognitivni razvoj.
Tako na primer, ako je palo prilikom trčanja po neravnom terenu, vrlo je verovatno da će se setiti toga kada ponovo dođete na isto mesto i verovatno će i pokazati gde se udarilo i ispričati svoju verziju događaja sa svim emocijama koje je tada osetilo i doživelo.
E sada kako to sve funkcioniše?
Motorika: Osnov za Razvoj Intelektualnih i Emocionalnih Sposobnosti
Prvo ćemo reći šta je motorika. Motorika je sposobnost kretanja, dinamika. U dečijem razvoju razlikujemo grubu i finu motoriku i obe su izuzetno važne jer predstavljaju osnovu za razvoj intelektualnih i emocionalnih sposobnosti.
Gruba Motorika: Osnova za Fino Motoriku
Gruba motorika obuhvata kretanje celog tela i kod dece počinje puzanjem, hodanjem i skaknjem. Bez grube motorike nema osnova za razvoj fine motorike iako se razvijaju uporedo.
Pored svakodnevnih aktivnosti kojima dete samostalno razvija grubu motoriku, poželjno je dodatno je stimulisati kroz igre koje zahtevaju trčanje, skakanje, hvatanje i šutiranje lopte i slično i koje obuhvataju aktivnost celog tela i ruku i nogu. Na taj način dete razvija svest o svom telu, prostoru gde se nalazi i svetu oko sebe. Formiraju se neuronske veze u mozgu o svakom pokretu koji dete napravi, a ponavljanjem se učvršćuju i pokreti su tada sve skladniji i spretniji.
Fina Motorika: Precizni Pokreti i Koordinacija
Fina motorika se razvija uporedo i predstavlja sposobnost korišćenja najmanjih mišića u telu za izvođenje preciznih pokreta i usko je povezana sa koordinacijom oko-ruka.
O tome možete više pročitati u članku „Kada je pravo vreme da uposlite dečije prstiće?“.
Šta je Kognicija? Razumevanje Kognitivnog Razvoja
Reč kognicija potiče od latinske reči „cognoscere“ što znači ZNATI.
Kognicija je sposobnost koju imamo da primimo i obradimo podatke koje dobijamo iz spoljašnjeg sveta, odnosno okruženja a prihvatamo ih putem čula, iskustva, percepcije i uverenja.
Zvuči komplikovano ali evo primera da bude jasnije.
Šetamo ulicom i na semaforu se uključi crveno svetlo, započinjemo kognitivni proces koji nam govori da donesemo odluku (preći ulicu ili ne).
Prva stvar koju činimo je usmeravanje pažnje na semafor, putem čula vida, vidimo da je svetlo crveno. U trenutku se setimo da kada je svetlo crveno treba da stanemo; ali se i setimo da nekad, ako nema automobila možemo da prođemo.
Ovo je trenutak u kom donosimo svoju prvu odluku: sačekati da se svetlo promeni u zeleno, ili da pogledamo levo ili desno (preusmeravanje pažnje) da vidimo da li dolaze automobili.
Veza Između Motorike i Kognitivnog Razvoja
Namerno ne navodim razvojne mape po uzrastima i na kom uzrastu bi dete “trebalo” da zna da radi ovo ili ono. One mogu biti korisna smernica ukoliko nas ne stavljaju u stres i ne bude potrebu da upoređujemo svoje dete sa drugom decom. To nikada nije korisno.
Ono na šta se ja uvek oslanjam kao roditelj, jeste onaj unutrašnji glas i osećaj koji mi nepogrešivo govori da li treba da potražim stručni savet i mišljenje. A kada nisam sigurna i dvoumim se tada uvek pitam stručnjake, jer bolje da pogrešim i da dobijem odgovor da je sve u redu, nego da zakasnim u reakciji.
Celovit Razvoj: Integracija Uma, Tela i Emocija
Um, telo i emocije čine celinu i u dečijem razvoju ne možemo posmatrati jedan segment razvoja bez svih ostalih, već treba da težimo celovitom napretku i razvoju svih segmenata.
Motorika i kognitivni razvoj su neodvojivi aspekti dečijeg razvoja, koji su međusobno povezani i međusobno utiču jedan na drugi. Dok motorika omogućava fizičku interakciju sa svetom, kognitivni razvoj pomaže detetu da razume i procesuira te interakcije.
Pružanje odgovarajućih prilika za fizičku aktivnost i učenje omogućava detetu da razvije ključne motoričke veštine i uspostavi neuronske veze koje su osnova za kognitivni napredak. Razumevanje ove međusobne povezanosti pomaže roditeljima i prosvetnim radnicima da stvore podržavajuće okruženje koje omogućava sveobuhvatan razvoj deteta.
S obzirom na važnost svakog segmenta, neophodno je težiti uravnoteženom pristupu koji obuhvata sve aspekte razvoja, kako bi se omogućio celovit i harmonizan rast deteta.
