Muzika i umetnost u razvoju dečijih potencijala

Muzika i umetnost podstiču celokupan razvoj deteta. One poboljšavaju pažnju, pamćenje, koncentraciju i koordinaciju pokreta.

Kroz umetničke aktivnosti dete izražava emocije i razvija samopouzdanje.

Muzika i umetnost jačaju socijalne veštine, jer dete uči da sarađuje, komunicira i deli iskustva sa drugima.

Ove oblasti stvaraju osnovu za kreativno razmišljanje i rešavanje problema, što su važne veštine za život.

muzika i umetnost podstiču razvoj deteta

Dečiji san i prvi muzički koraci

Od kada znam za sebe želela sam da budem učiteljica.

U trećem razredu osnovne škole tu želju sam jasno izrazila roditeljima i tada mi je mama rekla da učiteljica treba da zna da svira neki instrument.

Nema problema, moj drug je baš u to vreme počeo da svira violinu i kako to već deca znaju, kada nešto baš žele, nađu način.

Ne sećam se jasno ni kako, ni gde su moji roditelji tada nabavili violinu, jer nije to bilo baš dostupno.

U svakom slučaju, moje muzičko putovanje je počelo i na samom početku to je bio samo korak koji mi je bio neophodan da dođem do cilja, a to je da postanem učiteljica.

Učitelj koji menja sve

Moj prvi nastavnik violine, Branivoj Rančić, u muzičkoj školi „Jovan Bandur“ u Pančevu, probudio je neverovatnu ljubav prema instrumentu koji sam učila.

Od najjednostavnijih pesmica pravili smo koncerte, od dosadnih tehničkih vežbi, skala i etida, pravili smo zabavne izazove i sve sa puno ljubavi i pažnje.

Prvobitna ideja bila je da završim nižu muzičku školu koja traje 6 godina i to bi bilo sasvim dovoljno za ono što je meni bio cilj.

Međutim, do momenta kada je trebalo da upišem srednju školu jedina sigurna opcija za mene, bila je srednja muzička škola.

Na kraju sam upisala i muzičku i ekonomsku školu i paralelno završila obe.

Muzika pomaže tokom odrastanja i sazrevanja
Muzika pomaže tokom odrastanja i sazrevanja

Šta je meni muzika značila

Zašto sam sve ovo napisala. Važno mi je da vam prenesem šta je muzika meni značila tada i kako mi je pomogla tokom odrastanja i sazrevanja.

A kako objasniti muziku?

Možemo reći da je to umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova.

Muziku čine tri osnovna elementa: melodija, ritam i harmonija.

Međutim, muzika je i cvrkut ptica, žubor reke, udaranje kapljica kiše o limeni krov i nesumnjivo je svuda oko nas.

Muzika u najranijem detinjstvu

Od najranijeg uzrasta decu izlažemo muzici iako, sigurno, nismo svi muzički „potkovani“.

Pevanjem uspavanki umirujemo bebu, pesmice kao što su „Taši, taši, tanana“, „Ringe ringe raja“ koristimo da motivišemo dete da ponavlja određene pokrete i radnje zajedno sa nama, kao i da izgovara jednostavne reči i stihove.

I najvažnije da se uz muziku veselimo, radujemo i slavimo, a samim tim prepoznajemo i delimo osećanja i emocije.

Sviranjem instrumenta podstiče se kreativnost, emocija i motorika
Sviranjem instrumenta podstiče se kreativnost, emocija i motorika

Razvoj mozga kroz sviranje instrumenta

Savladavanje tehnike sviranja bilo kog instrumenta višestruko je korisno za razvoj dečijih potencijala.

Za sviranje svakog instrumenta koriste se obe ruke, ali na različite načine.

Na primer, kada svirate klavir leva i desna ruka sviraju različite tonove u isto vreme, zatim nogama se pritiskaju pedale klavira za bogatiji ili mekši zvuk.

Kod gudačkih instrumenata levom rukom se pritiskaju žice dok je desna ruka zadužena za gudalo i na taj način se kreiraju tonovi.

Kod duvačkih instrumenata važno je i usklađeno i pravilno disanje.

Bubnjari su zaista virtuozi jer skladno koriste i ruke i noge u kreiranju ritma.

A dodatno tokom izvođenja bilo koje kompozicije muzičar mora da zna i prati note. Dakle u pitanju je jedan sveobuhvatni multitasking.

Korišćenje našeg tela za izvođenje svih ovih radnji zahteva istovremeno korišćenje obe hemisfere mozga i kreiranja novih neuronskih puteva, što dovodi do bolje pažnje, fokusa i koncentracije, povećava se i sposobnost pamćenja kao i fotografsko pamćenje.

Retko kada su ovi benefiti uzrok početka bavljenja muzikom, ali dobro je znati koliko pozitivnih uticaja vaše dete može imati ukoliko poželi da svira neki instrument.

Muzika kao socijalni most

Mnogo češći motiv za bavljenje muzikom predstavlja socijalni aspekt koji muzika donosi.

Popularnost u društvu, scenski nastupi (bilo solistički ili u sklopu nekog orkestra ili kamernog sastava), formiranje svog benda ili pak samo zabava u kućnoj varijanti kroz muziku donosi pregršt zadovoljstva i širenje vidika.

Tokom srednje škole, kao član Simfonijskog orkestra naše škole, gostovala sam u nekoliko gradova u zemljama u okruženju i to je bilo iskustvo koje i dan danas u meni budi najpozitivnije emocije.

Upoznavanje novih ljudi, prevazilaženje jezičkih barijera, predstavljanje svoje zemlje kroz muziku za mene je iskustvo koje ne mogu da uporedim ni sa čim, a glavno osećanje koje imam samo misleći i prisećajući se tih dana, jeste ponos.

Ponosna sam bila i kada sam na svojim ispitima solistički izvodila čitav program za kraj školske godine, sa ogromnom tremom i željom da odsviram bez greške.

Motivisanost ka slobodi izražavanja
Motivisanost ka slobodi izražavanja

Disciplina i odricanje

Da bih došla do toga „bez greške“ bilo je potrebno mnogo truda i sati svakodnevnog vežbanja ali i postavljanje prioriteta. A krenulo se sa 15 minuta svakog dana od prvog razreda da bi u srednjoj školi to za mene bilo između 2 i 3 sata svakog dana.

U trećoj godini u jeku puberteta, kada je moje društvo izlazilo, družilo se posle škole, ja sam „morala“ da vežbam.

Tada sam saopštila roditeljima i profesorki violine da se ja ispisujem i odustajem.

Malo je reći da su roditelji bili zaprepašćeni i prva i jedina rečenica koju mi je majka rekla jeste: „Ako sada odustaneš sav tvoj trud će propasti!“

Znala sam da je u pravu, ipak u meni se vodila borba.

Moja profesorka me je zamolila da joj još jednom odsviram uz pratnju klavira, koncert koji sam pripremala za završni ispit.

To je bio jedini put da ja nisam vežbala tri dana zaredom i praktično po mojim standardima, otišla sam nespremna na čas.

Koncert sam odsvirala prilično dobro, profesorka me je pohvalila, uvažila moja trenutna osećanja i tek kasnije sam shvatila koliko je sjajan pedagog bila u tom trenutku.

Prevazišla sam tu krizu uz njenu iskrenu podršku, jer prvenstveno me je poštovala i to sam osećala uvek.

Disciplina, samokritičnost, odgovornost, samopouzdanje, podrška, istrajnost, snaga, kreativnost i ljubav — to su moje asocijacije na muziku i moje iskustvo u muzičkom obrazovanju, a ujedno i potencijali koje svako dete može razviti kroz bavljenje bilo kojim oblikom muzike.

Muzika pokreće ceo čovekov unutrašnji svet

Kroz muziku možete izraziti svoja osećanja, a veoma često, vežbanje mi je koristilo kao ventil za stres.

Sigurno imate pesme ili melodije koje vas posebno dotaknu i vrate u neki period života.

Mogu vas i rastužiti i razveseliti i opustiti i naterati na ples i to je sasvim u redu.

Jer čovek je kompleksno biće gde su um, telo i emocije u neraskidivoj vezi, a muzika ima moć da pokrene sve.

Podrška roditelja je veoma bitna za motivacu dece za bavljenje muzikom
Podrška roditelja je veoma bitna za motivacu dece za bavljenje muzikom

Muzika i zajedništvo – lično i porodično iskustvo

Prošle nedelje prisustvovala sam humanitarnom koncertu u organizaciji muzičke škole koju sada pohađa i moja ćerka.

Pogodite koji instrument svira?

Da, violinu.

Dva sata programa u kom su se smenjivali đaci i profesori i osnovne i srednje škole.

Solisti, kamerni sastavi, orkestri, gudači, duvači, tamburice, gitare, harmonike, hor mališana, hor srednjoškolaca, bivši učenici i svi nasmejani, ne znate da imaju tremu.

I prepuna sala sa jednim ciljem. Humanost.

A slušali smo srcem.