Roditeljske dileme…
Koliko često vam je misao iz naslova prošla kroz glavu od momenta od kada ste postali roditelji? Meni prilično.
Iako skoro nikada ne čitam uputstva za upotrebu, ovo jedino koje bih sigurno iznova i iznova čitala, nažalost ne postoji. Ili možda ipak grešim?
Ukoliko se konstantno preispitujete da li je to što radite ispravno, kako će uticati na vaše dete/decu, da li će (daleko bilo) ostaviti neku posledicu, frustraciju ili negativnu emociju, dobrodošli u klub.
Klub roditelja rođenih u 20. veku, koji svoju decu odgajaju u 21. veku. Za početak odmah da vam kažem ono što osećam i što i sebi govorim – sve je to u redu i sve će biti u redu.
Nedavno sam pročitala jednu sjajnu rečenicu koja kaže da ako se pitamo da li smo dobri roditelji, mi to sigurno jesmo, jer samo dobri roditelji brinu jesu li dovoljno dobri.
U narednim redovima ćemo nešto detaljnije razraditi koji faktori i na koji način mogu uticati na dileme koje imamo kao roditelji.
1. Individualnost
Individualnosti jer je svako dete jedinstveno biće sa svojim specifičnim potrebama, temperamentom i osobinama.
Na iste metode odgoja jedno dete može da reaguje pozitivno, dok drugo, rođeno od istih roditelja, u istoj porodici, može zahtevati potpuno drugačiji pristup, ili čak i negativno reagovati na te metode.
2. Promenljivost društvenih i tehnoloških okolnosti
Društvo se neprestano menja, odnosno tehnologija se ubrzano razvija, menjaju se društvene norme i ekonomska situacija. Sa svim tim promenama i nestabilnostima, menjaju se i izazovi sa kojima se roditelji suočavaju.
Generacije pre nas su decu odgajale na istim temeljima kao i puno generacija pre njih i tu je postojala određena sigurnost i pouzdanost koju su roditelji imali pri vaspitavanju dece. U današnje vreme, ono što je bilo prihvatljivo pre nekoliko decenija, možda više nije adekvatno.
Tako dolazimo u situaciju da su neke tradicionalne vaspitne vrednosti prilično postale predmet preispitivanja. Tu je bitno da ne odbacimo korisne metode samo zato što su stare; postoji itekako puno sjajnih pristupa i obrazaca koji su vekovima korišćeni.
Ono što je velika novina za današnje roditelje je izazov upravljanja vremenom provedenim na uređajima, kvalitetom sadržaja koji deca odande upijaju, kao i pritisak savremenog obrazovnog sistema i sistema vrednosti društva kao celine.
3. Nedostatak formalne obuke za roditelje
Рoditelji ulaze u ulogu roditeljstva bez nekog posebnog obrazovanja, pripreme ili obuke. Iako su roditelji često inspirisani sopstvenim iskustvom sa roditeljima i vaspitačima, nedostatak određenih veština i znanja može dovesti do nesigurnosti i nedoumica.
U tom smislu je jako korisno dodatno se edukovati, posećivati radionice ili seminare posvećene podršci roditeljima.
4. Nedostatak podrške u zajednici
Tradicionalne strukture podrške u zajednici, poput proširenih porodica, plemenskog načina života ili lokalnih zajednica, sve više nestaju u savremenom društvu.
Porodicu danas najčešće srećemo u užem smislu, čine je roditelji i njihova deca.
Neke od grešaka ili propusta koje roditelji eventualno mogu činiti, u širim zajednicama u kojima se živelo, drugi članovi zajednice su mogli ispraviti ili nadomestiti. Ovo može ostaviti roditelje bez podrške i određenih resursa koji su neophodni za uspešno roditeljstvo.
5. Nedostatak adekvatnih instrukcija i uzora
Iako postoje mnoga istraživanja o dečijem razvoju i roditeljstvu, ta saznanja nisu uvek dostupna ili pristupačna roditeljima. Nedostatak resursa može otežati roditeljima da pronađu pouzdane informacije i savete o odgoju dece. Ono što takođe predstavlja izazov sam po sebi su kontradiktorni saveti koji se mogu dobiti, saveti koji nisu provereni u praksi ili dolaze od nekredibilnih izvora.
Samozvani stručnjaci nekad mogu napraviti više štete nego koristi, demotivišući roditelje i dodatno potkopavajući već nedovoljno samopouzdanje roditelja da rade pravu stvar.
Druga strana medalje su influenseri – savršene Instagram mame i tate sa savršenim domovima i savršenom decom. Zvuči poznato?
Kako da znate da ste na dobrom putu?
Postoje nekoliko opštih pokazatelja, navediću samo neke od njih:
- Ako je vaše dete zdravo, zadovoljno, nasmejano, razigrano.
- Ako aktivno slušate svoje dete i ako često sa vama deli detalje iz svog života, posebno one manje prijatne, i želi da čuje vaše mišljenje i savet.
- Ako se ne plaši da vam kaže za lošu ocenu ili nestašluk koje je napravilo.
- Ako ga puštate da samostalno razvija svoja interesovanja i uči na svojim greškama.
- Ako dete ima poverenje u vas i zna da vi takođe imate u njega.
- Ako dete uživa u porodičnom, zajednički provedenom vremenu koje se vi trudite što češće da organizujete i priredite.
- Ako im dajete dobar primer i ako se ugledaju na vas u svim onim vrlinama i sposobnostima koje posedujete i sami kod sebe negujete i razvijate.
Roditeljske dileme i kako ih, na kraju, prevazići?
Kada sam na početku postavila pitanje da li možda ipak grešim misleći da ne postoji uputstvo za odgajanje dece, ono na šta sam pretežno mislila kao potencijalno uputstvo koje ipak postoji je naša intuicija.
Naša nepogrešiva roditeljska intuicija i težnja da uvek radimo u najboljem interesu za svoje dete. Zato je u redu i to ako se ponekad osećamo kao da svi oko nas imaju sve odgovore, dok mi lutamo u mraku, pokušavajući da pronađemo put. U redu je imati nedoumice, strahove i gomilu pitanja bez odgovora. Imaćemo ih dok god postojimo i dok smo roditelji svojoj deci.
Drage mame i tate, pohvalite sebe za sve što činite i uvek budite svesni da ste sa resursima i znanjima koje ste u datom trenutku imali, dali svoj maksimum i radili najbolje što ste umeli. Budite sigurni da su isto tako činili i naši roditelji i svi oni divni ljudi pre njih, koji su postojali i bivali najbolji roditelji svojoj deci što su znali i mogli.
Sve što možemo da uradimo je da se trudimo, budemo fleksibilni, volimo svoju decu neizmerno i da budemo tu za njih u svakom trenutku.
