Nismo li se svi nekada u životu našli u situaciji da nam očekivanja nisu bila ispunjena i da smo to sa kajanjem pripisivali pogrešnom pristupu, načinu izražavanja, izboru reči, pogrešnom tonu onoga što smo izgovorili? Jednom rečju, lošoj komunikaciji.
Komunikacija je ključna veština koja oblikuje ne samo socijalne odnose deteta, već i njegovu sposobnost da se izrazi, da uči i izgradi samopouzdanje.
Kroz kvalitetnu komunikaciju, deca postaju sposobna da artikulišu svoje misli, razumeju tuđe, kao i da razviju empatičan odnos prema svetu oko sebe.
U nastavku ćemo razmotriti nekoliko važnih aspekata koji doprinose razvoju komunikacijskih veština kod dece i kako im roditelji i nastavnici mogu pomoći na tom putu.
Jasno sagledavanje motiva i ciljeva
Prvi korak u razvoju komunikacijskih veština kod dece je pomaganje da shvate šta žele da postignu kroz razgovor.
Na primer, dete može želeti da izrazi svoje potrebe, da podeli iskustvo, ili da reši nesporazum sa vršnjakom.
Razumevanje svrhe komunikacije pomaže detetu da oblikuje svoje reči i misli na način koji je jasan i usmeren ka cilju.
Roditelji mogu ohrabrivati decu da pre razgovora razmisle o tome šta žele da kažu, i zašto je to važno.
Na taj način, deca uče da preuzmu odgovornost za svoju komunikaciju, što gradi osnovu za uspešnu interakciju sa drugima.
Samospoznaja i izražavanje emocija
Da bi deca mogla jasno da komuniciraju, potrebno je da budu svesna svojih emocija i da ih na pravi način artikulišu.
Često deca osećaju frustraciju ili tugu, ali ne znaju kako da te emocije izraze rečima, što može dovesti do problema u komunikaciji.
Kroz razgovore i igru, roditelji mogu pomoći deci da prepoznaju i imenuju svoje emocije, što je prvi korak ka njihovom pravilnom izražavanju.
Na primer, pitajte dete kako se oseća u određenoj situaciji i zašto, te ga ohrabrite da pronađe reči koje najbolje opisuju njegovo stanje.
Uspostavljanje očekivanja
Dobar komunikator je neko ko zna kako da postavi očekivanja u razgovoru. Ovo znači da deca treba da uče kako da slušaju druge, ali i kako da se izraze na način koji je razumljiv sagovorniku.
Jedan od načina za razvijanje ove veštine jeste kroz role-play igre, gde dete može vežbati različite situacije: kako tražiti pomoć, kako izraziti neslaganje, ili kako razgovarati sa odraslima.
Tokom ovih aktivnosti, važno je postavljati pitanja: „Kako misliš da će tvoj prijatelj reagovati na to što kažeš?“ ili „Šta očekuješ da se desi nakon što izgovoriš to što misliš?“
Povezivanje sa sagovornikom i razumevanje njegove perspektive
Empatija je suštinski deo kvalitetne komunikacije. Deca treba da nauče kako da se povežu sa svojim sagovornicima i da pokušaju da sagledaju svet iz njihove perspektive.
Roditelji mogu pomoći deci da razviju ovu veštinu kroz vođene razgovore, gde se podstiče razmišljanje o tuđim osećanjima i motivima.
Na primer, ako je dete u sukobu sa drugarom, možete ga pitati: „Kako misliš da se tvoj prijatelj osećao kada se to dogodilo?“ Ovakva pitanja podstiču decu da razmišljaju dublje o tuđim emocijama, čime razvijaju veštine empatije i sluha za sagovornika.
Praktične strategije za razvijanje komunikacije
Roditelji i nastavnici mogu koristiti nekoliko praktičnih strategija kako bi pomogli deci da razviju svoje komunikacijske veštine:
- Čitanje i pričanje priča: Kroz čitanje, deca ne samo da proširuju svoj vokabular, već uče i kako da se izraze u različitim situacijama.
- Postavljanje otvorenih pitanja: Umesto kratkih pitanja na koja se odgovara sa „da“ ili „ne“, postavljajte pitanja koja podstiču dete da razmišlja i detaljnije odgovara.
- Modelovanje komunikacije: Deca uče posmatrajući. Ako roditelji aktivno slušaju, govore sa poštovanjem i jasno komuniciraju svoje misli i osećanja, deca će te obrasce ponašanja usvojiti.
- Igranje društvenih igara: Igre u kojima je potrebna komunikacija i saradnja pomažu deci da nauče pravila razgovora, poput upadanja u reč i pažljivog slušanja.
Razvijanje komunikacijskih veština kod dece je proces koji zahteva strpljenje, pažnju i stalnu praksu.
Učeći decu kako da jasno izraze svoje misli, razumeju tuđe emocije i postave očekivanja u razgovoru, roditelji i nastavnici postavljaju temelje za uspešne socijalne odnose i emocionalnu inteligenciju.
Na kraju, deca koja savladaju ove veštine bolje se snalaze u različitim životnim situacijama, razvijajući samopouzdanje i sposobnost da se uspešno povežu sa svetom oko sebe i drugarima.
InfinitUm program se u značajnoj meri bavi upravo razvojem komunikacijskih veština kod dece putem gore nabrojanih metoda i vežbi koje se realizuju unutar grupa polaznika gde se deca osećaju komforno i sigurno u poznatom vrsnjačkom okruženju.
