Deca od najranijeg uzrasta pokazuju interesovanje za tehnologiju, što roditelje često stavlja pred izazov – kako pravilno balansirati između koristi i potencijalnih rizika koje donosi korišćenje mobilnih uređaja, kao što je zavisnost od telefona.
Iako telefoni nude mnoge mogućnosti za edukaciju, zabavu i komunikaciju, njihova prekomerna ili neadekvatna upotreba može dovesti do brojnih problema.
Sadržaj
ToggleUticaj ekrana na razvoj mozga kod dece
Tokom ranog detinjstva, mozak se brzo razvija, a iskustva iz tog perioda oblikuju strukture i funkcije koje će dete koristiti tokom života. Međutim, prekomerno korišćenje telefona i drugih uređaja može imati negativan uticaj na ovaj proces.
Jedan od problema je uticaj ekrana na prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za donošenje odluka, koncentraciju i kontrolu impulsa.
Deca koja provode previše vremena pred ekranom mogu pokazati odloženi razvoj ovih funkcija, što može uticati na njihovu sposobnost rešavanja problema i učenja.
Pored toga, interaktivni sadržaji na telefonima često stimulišu dopamin, izazivajući zavisnost od nagrade i otežavajući deci da se fokusiraju na zadatke koji ne pružaju neposrednu satisfakciju.
Deca koja provode mnogo vremena uz ekran mogu manje učestvovati u igri i interakcijama sa vršnjacima, što može usporiti njihov socijalni i emocionalni razvoj.
Ovo je naročito zabrinjavajuće u mlađem uzrastu, kada deca uče kako da prepoznaju i izraze emocije.
Zavisnost od telefona i poremećaj pažnje
Deca su izložena brzim promenama sadržaja na ekranima, što može uticati na njihovu sposobnost fokusiranja na duži vremenski period.
Ova hiper-stimulacija stvara naviku traženja trenutnih nagrada i otežava detetu da se posveti zadacima koji zahtevaju strpljenje i kontinuiranu pažnju.
Istraživanja su pokazala da dugotrajno korišćenje mobilnih uređaja može uticati na smanjenje sposobnosti održavanja pažnje.
Interaktivne aplikacije i igrice agresivno stimulišu mozak, što može izazvati zavisnost od stalnog priliva novih informacija.
Deca koja često koriste telefone mogu se osećati nezainteresovano za aktivnosti koje ne pružaju sličan nivo stimulacije, poput čitanja ili učenja.
Povezanost između telefona i poremećaja pažnje posebno je izražena kod dece mlađe od 10 godina, jer njihov mozak još uvek razvija sposobnosti regulacije i fokusiranja.
Pored toga, upotreba telefona neposredno pre spavanja može dodatno pogoršati ove probleme, jer plavo svetlo ometa proizvodnju melatonina, što negativno utiče na san.
Nedostatak kvalitetnog sna dodatno otežava održavanje pažnje tokom dana.
Izloženost neprikladnom sadržaju i cyber maltretiranje
Internet pruža nesagledivo bogatstvo informacija i mogućnosti. Deca, zbog neiskustva i radoznalosti, često postaju meta opasnih sadržaja i neprimerenih interakcija.
Deca mogu naići na nasilne, seksualno eksplicitne ili obmanjujuće materijale koji nisu prilagođeni njihovom uzrastu.
Neprikladan sadržaj može izazvati stres, anksioznost, pa čak i dugoročne posledice na emocionalno zdravlje.
Društvene mreže nisu dovoljno zaštićene, omogućavajući deci pristup sadržajima koji ih mogu zbuniti ili uznemiriti.
Uz zavisnost od telefona, Cyber maltretiranje je još jedan ozbiljan problem. Deca su često meta uvreda, pretnji ili ismejavanja od strane vršnjaka putem društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka ili igrica.
Ova vrsta nasilja često ostaje neprimećena jer se dešava u virtuelnom svetu, ali može imati ozbiljne posledice poput niskog samopouzdanja, povlačenja u sebe ili, u težim slučajevima, depresije.
Pronalaženje ravnoteže: Kada i kako deci omogućiti korišćenje telefona
Pronalaženje balansa u upotrebi mobilnih telefona kod dece veoma je bitno za njihovo zdravlje i razvoj.
Telefoni mogu biti korisni alati za edukaciju i komunikaciju, ali prekomerna ili neodgovarajuća upotreba može dovesti do negativnih posledica i zavisnost od telefona.
Stoga je važno odrediti pravo vreme i način za uvođenje ove tehnologije u život dece.
Stručnjaci preporučuju da se deci mlađoj od 6 godina ograniči upotreba telefona, jer u ovom uzrastu najviše uče kroz interakciju sa ljudima i okolinom.
Nakon toga, deci treba omogućiti pristup mobilnim uređajima postepeno i pod nadzorom, uz jasno definisana pravila o vremenu i sadržaju.
Deca uzrasta od 6 do 12 godina mogu koristiti telefone za edukativne svrhe ili kratku zabavu, ali ne duže od jednog do dva sata dnevno. Važno je i vremensko prilagođavanje – izbegavanje telefona pre spavanja.
Osim toga, roditelji bi trebalo da postave granice i u vezi sa vrstom sadržaja kojem dete ima pristup.
Roditeljske kontrole, kao i zajedničko korišćenje aplikacija, mogu pomoći u praćenju aktivnosti i edukaciji o bezbednom ponašanju na internetu.
Razgovor sa decom o odgovornoj upotrebi tehnologije još je jedan važan korak. Otvoren dijalog pomaže detetu da razume posledice nepravilnog korišćenja i razvije svest o svojim navikama.
Jako je važno da roditelji sopstvenim primerom pokažu uravnoteženu upotrebu telefona. Deca često oponašaju ponašanje odraslih, koji takođe imaju zavisnost od telefona.
Uz ovakav pristup, mobilni telefoni mogu postati alat za učenje i komunikaciju, a ne izvor problema.