U današnjem modernom roditeljstvu dostupni su brojni normativi i smernice o tome šta dete može da radi samostalno u određenom uzrastu.
Ipak, svako dete se razvija svojim tempom i ne treba ga posmatrati isključivo kroz statistiku.
Mnogo je važnije pratiti njegove individualne sposobnosti i postepeno mu pružati priliku za samostalnost.
Samostalnost nije cilj, već proces koji zahteva strpljenje, podršku i razumevanje.
Kada se detetu pruži prostor da nešto uradi samo, gradi se njegova sigurnost, odgovornost i osećaj lične vrednosti.
Statistika nije merilo za svako dete
Živimo u vremenu u kom su svakom roditelju koji je zainteresovan dostupni normativi i informacije o tome šta dete u kom uzrastu može da uradi samo.
Ipak, svako dete je priča za sebe i ne treba se oslanjati isključivo na statistiku.
Detetova spremnost je važnija od proseka
Mnogo je važnije pratiti, posmatrati i proceniti detetovu spremnost za određene samostalne radnje.
Kada se uoči spremnost – kako motorička, tako i emocionalna – detetu treba dati prostora da obavlja određene aktivnosti i zadatke samostalno.
Perfekcionizam i prezaštićivanje sputavaju razvoj
Često čujemo rečenice: “Nemoj ti, mama će” ili “Ne možeš sam da sipaš, prosućeš!”.
U tim slučajevima može se raditi o prezaštićivanju deteta (“Još je malo, neka uživa, naradiće se u životu”), o roditeljskom perfekcionizmu (“Niko to ne uradi dobro kao ja, samo ću imati još više posla”), ili o nedostatku vremena i strpljenja (“Žurimo, nemam sad vremena da čekam da to dete samo uradi, a ni da pospremam za njim”).
Kada se ovakvi postupci povremeno dešavaju – razumljivo je.
Ali ako postanu uobičajeni, dovode do formiranja deteta koje nije spremno za samostalan život.
Posledično, to može uticati na razvoj niskog samopouzdanja i nesigurnosti, a dete, a kasnije i odrasla osoba, lako će odustajati od inicijative da nešto uradi samo.
Samostalnost je potreba, ne privilegija
Zato, ne razmišljajte previše da li je dete spremno i da li će moći – budite tu zbog njegove bezbednosti, ali mu dajte prostor.
Nemojte misliti da ste loš roditelj ako povremeno budete „lenja“ mama.
Kako kaže dečiji i porodični psiholog Ana Bikova u knjizi “Samostalnost deteta ili kako da postanete ‘lenja’ mama” – potrebno je povremeno uključiti “lenju” mamu, uz svest da je to u interesu deteta.
Na kraju krajeva, dete ima pravo da ne radite sve umesto njega. Dete ima pravo da izvršava svoje obaveze.
View this post on Instagram
Kako to izgleda u praksi – primer sa InfinitUm časova
Držeći se ovog principa, mi na svojim InfinitUm časovima nastojimo da mališanima prepustimo što više radnji koje mogu da obave samostalno.
Po dolasku na čas, sami se presvlače i prezuvaju, raspakuju svoje rančeve, vode računa o svojim stvarima, sređuju prostor za sobom, vraćaju bojice i drugi školski pribor na mesto.
Takođe, sami sipaju vodu, poslužuju se voćem ili grickalicama, odlaze sami u toalet i obavezno više puta dnevno peru ruke.
Podrška sa svih strana – temelj razvoja samostalnosti
U okviru aktivnosti vezanih za socijalni i emocionalni razvoj, često razgovaramo o dečijim dužnostima i obavezama u domaćinstvu.
U saradnji sa roditeljima, svaki naš mališan ima potpunu podršku sa svih strana i slobodno može da “raširi svoja krila” i otisne se u avanturu zvanu život.
