Kao roditelj, NLP trener i coach, koautor InfinitUm programa intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja dece, često se zapitam kako sve što znamo o razvoju deteta, pa čak i teorije koje potiču od ljudi kao što je Sigmund Frojd, mogu oblikovati naše roditeljstvo i način na koji podržavamo našu decu.
Često razmišljam o tome kako razne faze razvoja utiču na naše ponašanje kao roditelja i kako kroz razumevanje ovih faza možemo pomoći deci da lakše i zdravije pređu iz jednog stadijuma u drugi.
Da bismo to postigli, važno je da uočimo ključne momente u razvoju deteta, od trenutka kada dojenče počinje da raste, pa sve do trenutka kada postaje adolescent.
I kao što ćete uskoro videti, svaka faza ima svoj značaj, a naš način reagovanja, ponašanja i podrške ima ogromnu ulogu u tome kako će se naše dete razvijati u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu.
Oralna faza: Početak putovanja kroz svet
Kao što je Frojd opisao, oralna faza se odnosi na početni period života deteta, kada je sisačka aktivnost ključna za emocionalni i psihički razvoj.
U ovoj fazi, beba se emocionalno povezuje sa majkom kroz dojenje i njeno prisustvo.
U tom periodu, dojenje nije samo fiziološki akt – ono je, pre svega, emocionalno povezivanje koje ima dugoročne posledice.
I dok danas mnogi roditelji smatraju da je optimalno vreme za dojenje od 6 meseci do 1 godine, tokom istorije, naročito u vremenima gladi i rata, deca su dojila čak i do 4. godine.
Da, dobro ste čuli. Iako je bilo teško, ove majke su verovale da je dojenje ne samo fizička potreba, već emotivna podrška za svoju decu, posebno u vremenima kada nisu imale puno drugih sigurnosti.
Šta se dešava ako deca duže doje? Za decu koja su, s razlogom, duže bila dojena, postoji veća šansa da razviju jaču emocionalnu stabilnost, jer je njihovo poverenje u majku dublje ukorenjeno.
Ipak, važno je da prepoznamo trenutak kada deca postaju fizički spremna za prelazak u sledeću fazu, jer predugo dojenje može usporiti prelazak u analnu fazu, gde dete počinje da prepoznaje svoje telo kao predmet kontrole.
Analna faza: Čas discipline i samokontrole
Frojdu je analna faza bila ključna za razvoj samokontrole i sposobnosti da se prepozna vlastita tela.
Ovo je period kada dete počinje da se osamostaljuje i usmerava pažnju na kontrolu svojih telesnih funkcija – kao što su kontrolisanje mokrenja i pražnjenje creva.
Ako se dete ne nauči kako da prepozna ove telesne signale na vreme, može doći do problema u razvoju samodiscipline i samokontrole kasnije u životu.
Iako je danas mnogo roditelja pod pritiskom da „skine pelene“ u određenom uzrastu, neki roditelji ne dozvoljavaju svojim mališanima da dožive ovu fazu prirodno i u pravom trenutku.
Kroz moj rad u InfinitUm programu, koji se fokusira na emocionalni i socijalni razvoj, primećujem koliko je važno omogućiti deci da prođu kroz fazu analnog razvoja u svom ritmu.
Ako dete nije spremno, forsiranje može dovesti do stresa i smanjenja poverenja prema roditeljima.
Falusna faza: Pitanja koja ne bi smela da budu tabu
Nakon analne faze, dolazi falusna faza, period kada deca počinju da istražuju svoja tela. Ovo je faza u kojoj deca postavljaju pitanja o genitalijama i seksualnosti.
Frojd je ovu fazu opisao kao ključnu za razvoj njihove seksualne identifikacije i emocionalne veze sa roditeljima.
Iako može biti neprijatno, ovo je trenutak kada deca traže odgovore na svoja pitanja.
Naša reakcija kao roditelja, kako na ta pitanja, tako i na njihovo istraživanje tela, oblikuje njihove stavove prema seksualnosti i telu.
Ako, kao roditelji, kažemo: „To je sramota“, „Nemoj to da radiš“, ili „To je nešto što se ne sme raditi“, prenosimo uverenje da je seksualnost nešto što treba da bude potisnuto i tabuizovano.
Umesto toga, kao roditelj, važno je da sa decom komuniciramo na otvoren način, da ih podstaknemo na istraživanje, ali da im takođe objasnimo granice.
Ako u ovoj fazi negujemo emocionalnu sigurnost, kasnije u životu deca će imati zdraviji odnos prema svojoj seksualnosti i intimnosti. Ovaj period je takođe ključan za razvoj samopouzdanja i samosvesti.
Ova faza je naročito bitna jer tokom nje postoji mogućnost stvaranja Edipovog kompleksa kod dečaka, odnosno Elektrinog kompleksa kod devojčica i ozbiljnog rivaliteta sa roditeljem istog pola kako bi se dobila naklonost roditelja suprotnog pola.
Budite pažljivi da ne „preterate“ u svom zaštitničkom odnosu sa detetom u ovom periodu jer može dovesti do trajnog vezivanja za roditelja i ozbiljnih posledica za kasniji život.
Latentna faza: Formativni period za socijalizaciju
Kada dete pređe u uzrast od 6 do 12 godina, ulazi u latentnu fazu, kada su seksualni impulsi potisnuti i usmereni ka društvenim aktivnostima.
Ovo je najvažniji period za intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj deteta. Deca se sve više usmeravaju na prijateljstva, školu i hobije, što omogućava njihov dalji razvoj.
Dati detetu u ovoj fazi mobilni telefon u ruke – znači bukvalno STOP latentnoj fazi razvoja!
Ovo je vreme kada deca usvajaju veštine koje će im biti potrebne u životu.
Kroz InfinitUm program i radionice podrške roditeljstvu, promovišemo upravo ove vrednosti – da deca razvijaju emocionalnu otpornost, intelektualne kapacitete i socijalne veštine koje će im omogućiti da postanu samosvesni i uspešni ljudi.
Genitalna faza: Otvorena komunikacija o seksualnosti i granicama
Kada dete pređe u adolescenciju, dolazi do genitalne faze. Ovaj period je ključan za razvoj seksualne zrelosti i emotivne povezanosti sa partnerima. Važno je da u ovom periodu kao roditelj budemo otvoreni za razgovor sa decom o seksualnosti i odnosima.
Zdrav odnos prema seksualnosti, koji se zasniva na otvorenoj komunikaciji, vodi ka emocionalnoj stabilnosti i zdravim vezama u budućnosti.
Kroz NLP Mind Up program za mlade i odrasle, podržavamo roditelje i tinejdžere u učenju kako da komuniciraju i o ovom delikatnom pitanju na način koji je pozitivan i pun poštovanja.
Kroz sve ove faze razvoja, važno je da budemo prisutni i svesni svog uticaja na decu. Kroz svaku fazu – od oralne, analne, falusne, latentne do genitalne – naše ponašanje, reči i podrška oblikuju kako će deca razmišljati o sebi, o svojim emocijama i svojim telima.
Kao roditelji, naš zadatak je da pružimo sigurno okruženje u kojem će deca moći da istražuju svet, razvijaju emocionalnu otpornost, socijalne veštine i samosvest.
Kroz InfinitUm program i NLP tehnike, možemo im pomoći da prepoznaju i razumeju svoja osećanja, postavljaju granice i razvijaju zdrave odnose.
I, najvažnije od svega, kao roditelji, mi smo ti koji treba da pokažemo deci kako da komuniciraju – kako sa nama, tako i sa svetom oko sebe.
Razvijajte svoju decu sa ljubavlju, razumevanjem i poštovanjem, i one će vam zahvaliti kasnije kroz svoje zdravlje, sreću i uspeh.
