Kada govorimo o razvoju dece, najčešće mislimo na njihov intelektualni razvoj, dok druga dva aspekta – emocionalni i socijalni razvoj se zanemaruju ili gotovo podrazumevaju da će prosto biti savladani i usvojeni.
Činjenica je, pak, da se i oni uče i podstiču kao i intelektualni razvoj dece i veoma su povezani sa celokupnim razvojema. Ne samo to, u slučaju da neki od pomenutih aspekata razvoja odudara, odnosno ispod proseka je, on može početi i negativno da se odražava čak i na one aspekte razvoja koji su ne samo prosečni već su i iznad proseka.
Da bismo bili jasniji u ovome o čemu govorimo, kratko ćemo opisati svaki od aspekata razvoja iako su oni nerazdvojni i treba ih uvek tako i posmatrati.
Intelektualni razvoj podrazumeva detetovu sposobnost da „misli“, odnosno da zaključuje, da rešava probleme koji se stave pred njega, da pamti, da koristi naučeno, da može da uskladi levu i desnu hemisferu mozga kao i koordinaciju pokreta.
Intelektualni razvoj kod dece se događa svakodnevno, a za to je važno izlaganje dece različitim stimulansima, različitim zadacima gde dete treba samo da donese zaključak – o veličini, boji, redosledu, obliku…
Takođe, intelektualni razvoj usko je povezan sa govorom, tako što dete iz dana u dan sve bolje i lakše razumeva nešto što je često apstraktno. Što znači da je veoma važno da sa decom stalno razgovaramo, ma koliko se nama nešto u tom momentu činilo malim ili nebitnim, imajte na umu da je za dete ceo svet jedna nepoznanica u ranom razvoju.
Drugo, za intelektualni razvoj dece veoma su važne navike koje dete stiče od najranijeg uzrasta. Tu ne govorimo o tome da dete nauči da broji na stranom jeziku, da izgovara boje, da računa ili bilo koji drugi misaoni proces koji se svodi na puko pamćenje, već govorimo o tome da dete kroz duži vremenski period usvaja navike koje pogoduju njegovom razvoju.
Navike se odnose na pristup učenju novih znanja i veština, na ljubav prema čitanju, na pristupu pri usvajanju svega novog – to sve treba da bude zadovoljstvo, a ne izvor frustracije i kamen spoticanja.
Naš zadatak je da dete naučimo da se ne boji novog, da ne odustaje kada se čini nešto nemoguće za usvojiti i da se raduje svakom novom saznanju. Kada o ovome govorimo, odmah je jasno i zašto su i druga dva aspekta razvoja povezana i važna za celokupan napredak deteta.
Socijalni Razvoj
Socijalni razvoj podrazumeva detetovu sposobnost da se prilagodi nekoj društvenoj sredini, da nauči da bude deo grupe i da se povinuje pravilima koja se u toj grupi poštuju.
Kao i svi drugi aspekti, detetov socijalni razvoj počinje od prvog dana. Kao član porodice, dete se uči osnovnim socijalnim veštinama kako kroz primer najužih članova porodice, tako i kroz izlaganje deteta raznim socijalnim aspektima života.
Čovek je generalno socijalno biće i toliko je primera iz prošlosti kako deca i ljudi koji su bili neko vreme uskraćeni za taj momenat, kasnije nikada više nisu mogli da se prilagode pravilima ili životu u bilo kakvoj vrsti zajednice. Iz tog razloga, dete ne treba da sklanjamo iz raznih društvenih situacija, baš naprotiv, jedino ako je svedok i učesnik u istim, ono može da se razvija tako da kroz iskustvo uči šta je prihvatljivo, a šta je društveno neprihvatljivo ponašanje.
Najčešće se kasnije dete pridružuje nekoj grupi, bilo u vrtićima ili raznim dodatnim aktivnostima, gde sada i kroz odnos sa drugim autoritetima, ali i kroz odnose sa decom iz grupe, ono dodatno obogaćuje svoje iskustvo i uči o načinima kako da se ponaša u različitim društvenim kontekstima.
Najvažnije da znamo jeste za koliko su u kojoj fazi odrastanja deca sposobna da shvate i usvoje i da određena ponašanja podstičemo, ovo se posebno odnosi na decu koja su zatvorenija, te im je potreban osećaj sigurnosti kako bi mogla lagodno da budu deo neke grupe.
Najbolji način da se određene sposobnosti usvoje i poštuju jeste kroz sticanje navika, što znači kroz što više izlaganja, kao što smo rekli i za intelektualni razvoj, ali na način da se dete ne oseća primoranim da nešto radi, već da mu to predstavlja izvor zadovoljstva – što se najlakše postiže ako se dete oseća prihvaćenim i viđenim tako što mu svakodnevno ukazujemo na to šta je baš dobro uradilo i zbog čega treba samo tako da nastavi.
Kada govorimo o socijalnom aspektu, možemo pomenuti baš koliko deca mnogo lakše usvajaju nove veštine i znanja kada se osećaju viđenim i prihvaćenim. I upravo ovo nas dovodi i do poslednjeg aspekta razvoja, koji je isto neraskidivo povezan sa ostalima.
Emocionalni Razvoj
Emocionalni razvoj podrazumeva detetovu sposobnost da shvati i imenuje svoje emocije i da nauči da se na zdrav način nosi sa njima.
Razvijena emocionalna inteligencija omogućava nam da imamo kvalitetne odnose sa drugima, da lako gradimo nove odnose sa poštovanjem i uvažavanjem drugog, ali sa jednakim uvažavanjem sopstvenih granica i čini se da je ovaj poslednji momenat najteže usvojiti.
Čovek, uglavnom, kao socijalno biće ima tu potrebu da udovolji i ugodni, a ta detetova potreba je još utoliko veća jer dete zavisi od odraslih u svakom mogućem smislu. Baš iz tog razloga najbolji način da se usvoje zdrave navike kada je u pitanju emocionalni razvoj jeste na primerima poštovanja tuđih i sopstvenih granica i na njihovom jasnom raspoznavanju. Zapamtite, detetu su granice neophodne za život i razvoj, ali svaka granica se može postaviti s ljubavlju i poštovanjem.
Razvoj emocionalne inteligencije počinje od prostog imenovanja različitih osećanja, razvija se kroz prepoznavanje određenih emocija kako kod sebe, tako i kod drugih ljudi, a usvojena je sposobnošću da možemo da primenimo na sebe refleksivnost, i da jasno raščlanimo šta smo osećali, zašto i kako se sve odražava na naš unutrašnji svet.
Da zaključimo…
Kada smo raščlanili i objasnili svaki momenat razvoja, vrlo je jasno koliko su oni svi isprepleteni i nerazdvojni.
Ranih godina najveći značaj pridavao se intelektualnom i „akademskom“ razvoju, ali smo sa porastom svesti kod roditelja i generalno razvojem humanističkih grana nauka shvatili koliko su socijalna i emocionalna inteligencija važan izvor ne samo napretka nego, generalno, temelj zdravih odnosa i veza i to ne samo sa drugim ljudima, nego, najvažnije, izvor zdravog odnosa sa samim sobom.
I lepo kaže ona izreka:
„Lakše je podići zdravo dete nego ceo život popravljati slomljenog čoveka.“
A buduće zdrave, otporne generacije jedini su način da svet napreduje i menja se uzlaznom putanjom – uz više empatije, više razumevanja, više podrške i više tolerancije.
Za dodatne informacije i savete o razvoju dece, obavezno pratite InfinitUm.
