U ovim prazničnim danima, kada smo se svi malo umirili i našli vremena za odmor i relaksaciju, odgledala sam film koji toplo preporučujem i koji me je duboko nadahnuo i inspirisao da počnem sa pisanjem ovog bloga.
Reč je o filmu pod nazivom „Kritičko razmišljanje“, snimljenom 2020.godine.
Ukratko ću prepričati radnju, uz naglašavanje da je reč o istinitim događajima i likovima.
U Majamiju je 1998. godina. Veliko siromaštvo, raspadnute porodice i sistem pun rasnih predrasuda gura mlade ljude na društvenu marginu.
Ali za grupu tinejdžera iz srednje škole „Miami Jackson“, državne škole iz potcenjenog „geto“ dela grada, privučenu šahom, postoji olakšanje.
Njihov nastavnik ih u okviru izbornog predmeta „Kritičko razmišljanje“, koji je uveden kao prilika da se sklone problematični učenici, uči veštini igranja šaha, igri u kojoj nije reč o tome odakle ste, već kako igrate.
Gospodin „T“ Martinez, šahista i strastveni trener i nastavnik, vodi ih na potpuno strano polje borbe: Državno prvenstvo u šahu.
Uz nedovoljno finansiranje iz školskog okruga, Martinez i njegov tim ne mogu tek tako da ušetaju u šahovsku arenu.
Moraju da se izbore za to. Šahovska borba se vodi paralelno sa njihovim vlastitim životnim iskustvima, dok ih Martinez uči da snaga kritičkog mišljenja može spasiti ne samo njihove kraljeve, nego i njihov život.
Poruka filma je jasna: kritičko razmišljanje može promeniti život, omogućavajući deci da prevaziđu prepreke i ostvare svoj potencijal.
Kritičko razmišljanje je jedna od najvažnijih veština koje dete može da se razvije u današnjem kompleksnom svetu.
Uključuje sposobnost analize, procene, rešavanja problema i donošenja informisanih odluka.
Kako bi pomogli deci da postanu nezavisni mislioci, roditelji i edukatori moraju razumeti šta kritičko mišljenje zapravo znači, zašto je važno i kako ga razvijati kroz praktične strategije.
Šta je kritičko razmišljanje?
Kritičko razmišljanje podrazumeva sposobnost analitičkog promišljanja o informacijama, idejama i problemima, umesto njihovog slepog prihvatanja.
Deca koja razvijaju ovu veštinu sposobna su da postavljaju pitanja, istražuju alternativu, prepoznaju predrasude i donose sopstvene zaključke.
Djuijevo učenje i kritičko razmišljanje
Filozof i pedagog Džon Djui je istakao važnost „učenja kroz rad”. Prema njegovom pristupu, obrazovanje treba da bude aktivno, a ne pasivno.
Djui je naglasio da deca ne uče samo ponavljanjem informacija, već kroz interakciju sa svetom oko sebe.
Njegov model podrazumeva postavljanje pitanja, istraživanje, refleksiju i praktičnu primenu znanja – sve bitne elemente kritičkog razmišljanja.
Kako razvijati kritičko razmišljanje kod dece?
- Podstičite radoznalost: ohrabrite decu da postavljaju pitanja poput „Zašto?“, „Kako?“ i „Šta ako?“. Njihova radoznalost je osnova za istraživanje i analizu.
- Uključite ih u rešavanje problema: zajedno rešavajte izazove, bilo da su to zagonetke, logičke igre ili svakodnevni problemi poput organizacije kućnih aktivnosti.
- Čitajte i diskutujte: birajte priče, knjige i članke koji otvaraju mogućnosti za diskusiju. Postavljajte pitanja poput: „Šta misliš o tome?“ ili „Kako bismo drugačije rešili ovaj problem?“
- Koristite igre i aktivnosti: šah, strategijske igre, slagalice i eksperimenti pružaju deci priliku da promišljaju, analiziraju i planiraju.
- Učite kroz greške: pokažite deci da su greške deo procesa učenja. Razgovarajte o tome šta ste naučili iz situacije i kako mogu unaprediti svoju odluku.
- Modelujte kritičko razmišljanje: deca uče imitacijom. Kada odlučujete ili rešavate problem, otvoreno pričajte o svojim mislima, analizama i razlozima.
Zašto je kritičko razmišljanje važno?
U svetu preplavljenom informacijama, deci je potrebno da razlikuju činjenice od mišljenja, da prepoznaju predrasude i razvijaju sopstvene stavove.
Kritičko razmišljanje pomaže im da budu samouvereni, fleksibilni i spremni za suočavanje sa izazovima. Takođe ih priprema za donošenje moralnih i etičkih odluka koje oblikuju njihov karakter i doprinos zajednici.
Razvoj kritičkog razmišljanja nije samo obrazovni cilj – to je osnova za izgradnju ličnosti i života punog smisla. Kao što nas uči Djui, pravo učenje se dešava kroz razmišljanje i delovanje.
Zato, omogućimo našoj deci alate i podršku da razviju ovu bitnu veštinu i oslobode svoj potencijal.
Kritičko i divergentno mišljenje: Sličnosti i povezanost
Iako se često posmatraju kao odvojeni procesi, kritičko i divergentno mišljenje su usko povezani i međusobno se dopunjuju.
Obe vrste mišljenja igraju važnu ulogu u donošenju odluka, rešavanju problema i kreativnom izražavanju.
Šta je divergentno mišljenje?
Divergentno mišljenje podrazumeva generisanje više ideja, rešenja ili perspektiva za određeni problem.
Ova vrsta se često povezuje s kreativnošću, jer omogućava stvaranje originalnih i inovativnih odgovora.
Kod dece, divergentno mišljenje se ispoljava kroz maštovite igre, istraživanje različitih pristupa i slobodno izražavanje.
Kako su povezani kritičko i divergentno mišljenje?
Faza generisanja i evaluacije
Divergentno mišljenje je važno u fazi generisanja ideje. Kada dete razmišlja o svim mogućim rešenjima problema, koristi divergentno mišljenje.
Kritičko mišljenje dolazi u fazi evaluacije, kada dete analizira, procenjuje i bira najbolje ideje ili rešenja.
Na primer, ako dete želi da izgradi kućicu od kockice, prvo koristi divergentno mišljenje da osmisli različite oblike i strukture, a zatim koristi kritičko mišljenje da odluči koja će konstrukcija biti najstabilnija.
Podsticanje fleksibilnosti i objektivnosti
Divergentno mišljenje podstiče decu da budu fleksibilna i otvorena za nove ideje.
Kritičko mišljenje omogućava da budu objektivna i da prepoznaju prednosti i mane tih ideja.
Sinergija u rešavanju problema – ova dva procesa zajedno omogućavaju deci da prvo razmišljaju slobodno i kreativno, a zatim strateški i analitički.
To ih čini sposobnim da se suoče s kompleksnim situacijama, pronalazeći inovativna, ali i praktična rešenja.
Zajednička primena u obrazovanju
Zamislimo zadatak u kojem deca treba da osmisle način da očiste park.
Prvo koriste divergentno mišljenje da generišu ideje: postavljanje kanti za reciklažu, organizovanje ekoloških radionica, sadnja biljaka itd.
Potom koriste kritičko mišljenje da procene koja ideja je najizvodljivija, najkorisnija i najpraktičnija za njihovu zajednicu.
Kako u InfinitUm-u razvijamo oba tipa mišljenja kod dece?
- Postavljamo otvorena pitanja: pitanja poput „Koji su svi mogući načini da…?“ podstiču divergentno mišljenje, dok „Koji je najbolji način i zašto?“ razvija kritičko mišljenje.
- Ohrabrujemo kreativne i analitičke aktivnosti: aktivnosti poput crtanja, pisanja priča ili rešavanja zagonetki podstiču divergentno mišljenje, dok diskusije o idejama i odlučivanje razvijaju kritičko mišljenje.
- Podržavamo saradnju i refleksiju: grupni projekti omogućavaju odlučivanje da razmenjuju ideje (divergentno mišljenje) i zajedno donose odluke (kritičko mišljenje).
Zašto je divergentno i kritičko mišljenje važno?
Kombinacija divergentnog i kritičkog mišljenja pomaže deci da:
- Razvijaju kreativne i praktične veštine.
- Prilagođavaju se različitim situacijama.
- Postanu inovativni mislioci sposobni da donesu promišljene odluke.
Kao što je Albert Ajnštajn jednom rekao:
„Kreativnost je inteligencija koja se zabavlja.“
Ne, da bi kreativnost imala svrhu, mora se kombinovati s promišljenošću – upravo zato je spoj divergentnog i kritičkog mišljenja ključ za uspeh.
