Izuzetno važna tema o kojoj se nedovoljno govori i piše, bez obzira na to što je evidentno da su promene velike u odnosu na neke ranije generacije iz ne tako davne prošlosti.
Hajde da razmotrimo povezanost i važnost zahvalnosti kod dece i uticaja konzumerskog društva na formiranje ispravnih vrednosti kod njih.
Šta znači zahvalnost?
Zahvalnost kao osobina predstavlja sposobnost da cenimo trenutke i darove u životu, čak i kada su oni skromni i nisu materijalno merljivi.
Ona se ne odnosi samo na darove i materijalne stvari, već i na pozitivne interakcije, podršku, ljubav i prilike koje dobijamo.
Instant zadovoljenje dečjih potreba
U vremenu u kojem živimo ubrzano, u kojem nam je vreme ograničeno jurenjem za poslom i ostalim obavezama, često usmerenim baš i na decu i njihove brojne aktivnosti, nekako dolazi do momenta da iz najbolje namere pribegavamo instant zadovoljenjima dečijih potreba koje često budu i preuveličane u odnosu na realne, zbog želje roditelja da na neki način nadoknade nedostatak svog prisustva i zajedničkog vremena.
Preterano ispunjavanje želja dece od strane roditelja može imati negativne posledice na njihov razvoj.
Deca kojoj se sve želje brzo i lako ispunjavaju mogu razviti očekivanje da im sve prirodno pripada i da imaju pravo na sve što žele, bez ličnog angažovanja i zasluge, što može dovesti do nedostatka zahvalnosti i poštovanja prema stvarima koje imaju, pa i osobama koje im to omogućavaju.
Uloga roditelja u razvijanju zahvalnosti
Roditelji treba da podstiču decu da budu zahvalni za ono što imaju, da cene trud i rad koji je uložen da bi im to bilo omogućeno.
Važno je da deca shvate vrednost stvari i da nauče da cene ono što imaju, umesto da stalno teže novim.
Konzumerizam može imati značajan uticaj na psihološki razvoj dece na više načina.
Preterana fokusiranost na materijalne stvari može dovesti do toga da deca razviju nezdravu vezanost za stvari i potrošnju, umesto da cene društvene veze, emocije i lični razvoj.
Osim toga, konzumerizam može podsticati nezdrave obrasce ponašanja poput preterane konkurencije, nezadovoljstva i depresije zbog stalne želje za novim stvarima i lakog dolaženja do njih.
Konzumerizam i psihološki razvoj dece
Stručnjaci preporučuju nekoliko saveta za prevazilaženje negativnog uticaja konzumerizma na decu:
- Podsticanje zahvalnosti i empatije: Roditelji mogu podsticati decu da budu zahvalni za ono što imaju i da razvijaju empatiju prema drugima koji možda nemaju iste privilegije.
- Promovisanje vrednosti koje nisu vezane za materijalno: Važno je da deca shvate da prave vrednosti leže u ljubavi, prijateljstvu, solidarnosti, znanju i ličnom razvoju, a ne samo u posedovanju materijalnih stvari.
- Postavljanje granica i usmeravanje pažnje na kvalitet, a ne kvantitet: Roditelji treba da postavljaju granice u vezi sa potrošnjom i da podstiču decu da cene kvalitet stvari, umesto da teže obilju materijalnih dobara.
- Usmeravanje na aktivnosti koje nisu vezane za kupovinu: Podsticanje dece da se bave hobijima, sportom, umetnošću ili volontiranjem može im pomoći da razviju interesovanja van materijalnog sveta.
- Modelovanje željenog ponašanja: Roditelji treba da budu primer deci tako što će pokazati da sreća i zadovoljstvo ne dolaze samo iz materijalnih stvari, već iz odnosa, iskustava i unutrašnjeg zadovoljstva.
Prevazilaženje uticaja konzumerizma
Ovakvi saveti stručnjaka mogu biti od velike pomoći roditeljima koji žele da izbegnu ili prevaziđu negativne posledice konzumerizma na psihološki razvoj svog deteta.
Uključivanje ovih saveta u svakodnevne aktivnosti može doprineti tome da deca razviju zdrav odnos prema materijalnim stvarima i steknu ispravne životne vrednosti.
Radeći sa decom kroz InfinitUm program, u velikoj meri se bavimo ovom temom, te kroz razgovor, primere, poučne priče, razne afirmacije koje ponavljamo zajedno sa decom, razvijamo svest o velikoj važnosti zahvalnosti kao osećanja i kao osobine koje treba da se neguju tokom čitavog života.
„Zahvalnost je kvalitet sličan elektricitetu: Mora se proizvesti. Isprazniti i potrošiti da bi uopšte postojala.“
