Ove godine u našoj porodici sve se menja. Ćerka Natalija prelazi u peti razred. Starija Ana upisuje srednju školu. A mi se selimo.
Nije to samo promena adrese – selimo i školu, i rutinu, i delove sebe. Sve što je bilo poznato sada postaje novo i nepoznato.
I dok oni ulaze u nove faze svog života, i ja prolazim kroz sopstvenu promenu.
Kada dete prelazi u peti razred: Nova škola, nova pitanja
Moja Natalija prelazi u 5. razred. Ana upisuje srednju školu. A ja? Ja sam u procesu prepoznavanja sopstvene nesigurnosti, ali i rasta. Jer roditeljstvo nas poziva da stalno preispitujemo gde prestaje zaštita, a počinje poverenje.
Natalija je sve ono što emocije znaju da budu kad se razigraju: intenzivne, radoznale, nepredvidive. Veoma je društvena, voli da je primećena, često preuveličava, dramatizuje i ista ne zatvara.
Njena briga nije direktna, mada zna da kaže po nekada da strepi kako će biti u novoj školi, sa novim drugarima, ipak fokus je na tome šta obući prvi dan nove škole, da li će imati s kim da sedi, da li će je ubaciti u viber grupe.
I sve to se odvija u njenoj glavici na mnogobrojne načine, a utehu dobija od nas sa rečenicama: „Ma polako, nova škola je nova avantura.“ ili „Ovo je nova prilika da stekne s prijateljstva.“
Kada tinejdžer bira srednju školu: Pitanja identiteta
A Ana… Ana je u sredini svog velikog preispitivanja. Nekada tiha devojčica, danas mlada devojka sa sopstvenim pogledima na svet, promenjenim stilom oblačenja, novoformiranim navikama, i pogledom koji više ne traži odobrenje, već potvrdu da ima pravo da traži sebe.
Nije upisala Vojnu gimnaziju jer, kako joj rekoše na psihotestu, „nije vojni tip“. I istina je – njen san nije uniforma, već struktura, unutrašnja snaga, mir u sopstvenom izboru.
Sad joj je srce okrenuto ka Srpskoj gimnaziji u Budimpešti koju sam i ja pohađala, i u svakom pogledu i osećaju prema toj zgradi osećam i svoje devojaštvo i njenu budućnost kako se pozdravljaju.
Uloga roditelja: Kada više nemaš kontrolu
U svim tim promenama, najteže mi pada što nemam kontrolu. Imam samo ulogu da budem tu. Da osetim kada treba da se povučem, kada da podignem obrve, kada da samo klimnem glavom.
Najteže mi pada što nemam više kontrolu. Mogu samo da budem prisutna.
Profesionalna uloga: Gledam promene svakog dana
I tu dolazimo do moje druge strane – one profesionalne. Godinama radim sa decom, roditeljima, tinejdžerima. Kao autorka MindUp programa za odrasle i mlade, i kao neko ko stoji u timu iza InfinitUm edukacije i radionica za roditelje, imam priliku da svakodnevno gledam transformacije koje se dešavaju kada deca nauče da slusaju sebe, a roditelji dobiju dozvolu da priznaju: „Ne znam kako da mu pomognem.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Na NLP edukacijama za mlade, vidim ih kako prvi put imenuju emocije koje ih zbunjuju, kako shvataju da nisu ludi zato što im je stalo, kako uče da postavljaju granice i biraju odnose koji ih ne iscrpljuju. Vidim ih kako uče da govore: „Ne.“ i „Da.“ – iskreno.
Na radionicama sa roditeljima, doživim najiskrenije trenutke ljudske bliskosti. Mame koje su godinama radile sve „po pravilima“, ali se sada osećaju izgubljeno jer ih dete više ne pita za mišljenje.
Očevi koji priznaju da ne znaju kako da izraze podršku, osim kroz ćutanje. Tu, u tom prostoru gde nema osude, događa se transformacija. Jer roditeljstvo nije gotov proizvod. To je proces samoaktuelizacije.
Mi se menjamo zajedno s decom. I to nije slabost, to je put.
InfinitUm nije posao, to je poziv
Zato InfinitUm za mene nije posao. To je poziv. I zahvalna sam jer su kroz njega i Ana i Natalija dobile alate da prepoznaju sebe, a ja sam kao roditelj dobila dozvolu da budem čovek, a ne sistem za odgovore.
Nova faza: Nije stvar u knjigama, već u identitetu
U prelasku iz osnovne u srednju, u prelasku iz četvrtog u peti razred, nije reč o novim knjigama. Reč je o novim ulogama. O odnosima. O identitetu koji tek nastaje.
Zato, ako ti je dete trenutno u toj tranziciji, znaj: nisi sam. I ako ima dana kada ti se čini da ne znaš šta da kažeš, kada ti prećutkuje i gleda kroz tebe, znaj: to je deo puta.
Jer ni oni ne znaju. Oni tek traže. A mi nismo tu da im damo gotove odgovore. Mi smo tu da budemo toplo mesto na koje se mogu vratiti kad zatreba.
Poruka roditeljima: Nisi sam
Ako osećaš da bi ti značio razgovor, podrška, prostor gde nisi sam sa svojim pitanjima – tu smo. InfinitUm nije samo za decu. To je zajednica i za roditelje koji biraju da budu svesni, prisutni, i čovečni.
Jer najveća stvar koju možemo naučiti svoju decu jeste: „Tvoje emocije su važne. I tvoj rast je svetinja. I ja sam tu.“
I ako nas po tom zapamte – biće dovoljno.
Šta deci zaista treba
Deci ne trebaju savršeni roditelji. Trebaju im roditelji koji kažu: „Tvoje emocije su važne. I ja sam tu.“
Ako nas po tome zapamte – to je dovoljno.
Želiš da podeliš svoju priču ili potražiš podršku? InfinitUm je prostor za roditelje koji biraju da budu svesni i prisutni.
