Porodica je prva i najvažnija institucija u kojoj se oblikuju naši temelji za dalji život. Koliko god članova da broji naša porodica, kroz detinjstvo provedeno u njoj usvajamo obrasce koji često oblikuju naše kasnije izbore.
U porodici se učimo pravim vrednostima, ponašanju i odnosima prema drugima. Do određenih godina, naši roditelji su za nas nepogrešivi i bezkompromisni uzori.
Kasnije uviđamo određene nepravde i nedoslednosti, dok u tinejdžerskom dobu mislimo kako oni zaista nemaju pojma ni o čemu i da smo jako loše sreće bili kad su nam baš oni zapali da vrše tu starateljsku ulogu nad nama.
Čekamo taj dan kada ćemo moći da se udaljimo od tih “smarača” i radimo sve po svom. Tokom daljih godina, ukoliko želimo da imamo decu, u najvećem broju slučajeva verujemo da ćemo sve uraditi bolje i drugačije od svojih roditelja.
Međutim, ono što je zaista paradoksalno jeste činjenica da, iako te greške prepoznajemo, često ih nesvesno ponavljamo u sopstvenim životima.
Prepoznavanje i razumevanje nedostataka naših roditelja
Kako starimo i stičemo više životnog iskustva, počinjemo da uviđamo određene obrasce u ponašanju naših roditelja koje smo možda ranije uzimali zdravo za gotovo, nepromenljivu kategoriju.
To mogu biti neadekvatni načini rešavanja sukoba, emocionalna nedostupnost, preterana kontrola, kritičnost ili manjak podrške. U detinjstvu, ove pogreške često ne primećujemo jer su deo našeg svakodnevnog života i okruženja.
Međutim, kada se susretnemo sa svetom van porodice, kroz interakcije sa drugima ili kroz sopstvene izazove, postajemo svesni tih nedostataka.
Svest o potencijalno pogrešnim koracima u vaspitanju i odgoju kod naših roditelja, može izazvati osećaj frustracije ili tuge, jer shvatamo da su mnogi naši trenutni problemi ukorenjeni u tim obrascima.
Ali, važno je napomenuti da prepoznavanje grešaka nije dovoljno. Ključno je razumeti zašto su se ti obrasci razvili i kako ih nesvesno ponavljamo. Kada to otkrijemo, bićemo u stanju da ih izbegnemo.
Nesvesno ponavljanje obrazaca
Jedan od razloga zbog kojeg ponavljamo obrasce ponašanja, stavove i uverenja svojih roditelja jeste činjenica da su ti obrasci postali duboko ukorenjeni u našoj psihi, postali su deo našeg identiteta.
Tako su i naši roditelji usvojili obasce svojih roditelja i tako dalje unazad. Na primer, ako smo odrastali u porodici gde se problemi rešavaju agresijom, možemo nesvesno usvojiti taj način reagovanja na stresne situacije, iako svesno znamo da to nije ispravno.
Pored toga, tu je i strah od promene. Promena ponašanja zahteva izlazak iz zone komfora (zapravo zone poznatog), suočavanje sa sopstvenim slabostima i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke.
Sve ovo smo mnogo puta čuli i zvuči nam kao kliše, međutim istinski jeste tako. Mnogi od nas se nesvesno drže poznatih obrazaca jer, iako su štetni, pružaju osećaj sigurnosti i predvidljivosti.
Ja sam tek u svojim kasnim tridestim, uz rad na svojim uverenjima kroz NLP edukaciju, osvestila da kritika koju upućujem deci nije konstruktivna, da su moja očekivanja samo moja očekivanja, a ne i njihove želje, kao i da ono što je za mene bilo moranje, za njih ne mora biti.
Kako prekinuti obrazac
Prekidanje ovih obrazaca zahteva volju i svesni napor, rad na sebi i eventualnu podršku stručnjaka. Prvi korak je samoosvešćivanje – prepoznavanje specifičnih obrazaca ponašanja koje smo usvojili od roditelja i razumevanje njihovog uticaja na naš život. Ovo može uključivati vođenje dnevnika, razgovor sa partnerom ili prijateljima, ili rad sa terapeutom.
Drugi korak je razvijanje novih obrazaca ponašanja. To može uključivati učenje novih veština, kao što su komunikacija, rešavanje sukoba ili upravljanje emocijama. Bitno je da te nove veštine aktivno primenjujemo u svakodnevnom životu, čak i kada je to neprijatno ili izazovno.
Tako su sastavni deo našeg InfinitUm programa i Radionice podrške roditeljstvu, gde roditelji često osveste ove obrasce, bilo iz svojih primera i situacija, bilo iz komunikacije sa drugim roditeljima i nama edukatorima. Nakon osvešćivanje, sledi preduzimanje praktičnih akcionih koraka za njihovu izmenu.
Treći korak je oproštaj – prema roditeljima, ali i prema sebi. Roditelji su, kao i svi ljudi, činili greške. Njihove namere su u najvećem broju slučajeva bile dobre, i bitno je da budemo svesni da su delovali u skladu sa svojim znanjem i iskustvima.
Oproštaj omogućava oslobađanje od ljutnje i ogorčenosti, što je ključno za emocionalno isceljenje i prekidanje tog začaranog kruga negativnih obrazaca. U geneologiji jedne porodice, budimo mi ta generacija koja će obrnuti smer i način delovanja, odnosno posledice istih.
Razmislimo i na malo drugačiji način: možemo li reći da su naši roditelji napredniji od svojih i da su dosta njihovih loših obrazaca izbegli? Sigurno da da. Dakle moć je u našim rukama.
Materijalno naspram duhovnog – pogreške u tome šta im kupujemo
Kada postanemo roditelji, često se trudimo da svojoj deci obezbedimo ono što smo sami osećali da nam je nedostajalo tokom odrastanja.
Često se dešava da se fokusiramo na materijalne aspekte – igračke, skupu garderobu, tehnološke uređaje – verujući da ćemo tako nadoknaditi svoje detinje neispunjene želje.
Ono u šta uvek vredi uložiti kada su deca u pitanju su bolje obrazovanje i porodična putovanja, jer to je investicija u njihovu budućnost.
Međutim, ono što deci često više treba jeste emocionalna podrška, ljubav i razumevanje. Materijalne stvari su prolazne i ne mogu zameniti osećaj sigurnosti i povezanosti koji dete stiče kroz kvalitetno vreme provedeno sa roditeljima, otvorenu komunikaciju i emotivnu prisutnost.
Kako bismo izbegli ovu grešku, potrebno je da se zapitamo šta je zaista najvažnije za razvoj našeg deteta. Ulaganje u njihovo emotivno i duhovno blagostanje, kroz podršku, razumevanje i stvaranje toplog porodičnog okruženja, ima dugotrajniji i dublji uticaj od bilo koje materijalne vrednosti.
Pomenuli smo ulaganje u obrazovanje kao bitan faktor razvijanja dečijih veština i sposobnosti. Jako je korisno deci omogućiti edukaciju kojom se podjednako razvijaju intelektualni, ali i emocionalni i socijalni aspekti ličnosti, kao što je InfinitUm program sveobuhvatnog razvoja deteta.
Kvalitetna komunikacija, društvene veštine i veštine prepoznavanja emocija, njihovo uvažavanje i otpuštanje, su ono što je potrebno da razvijamo kod svoje dece.
Tako će naš trud da prekinemo negativne obrasce ponašanja i vaspitanja naići na plodno tlo i tako ćemo sa svojom decom uspostaviti nove, zdrave dinamike za budućnost.
