Empatija kod dece je veština koja im pomaže da razumeju i saosećaju sa tuđim emocijama, gradeći tako jače i zdravije međuljudske odnose. Empatija je ključna za stvaranje dobrog osećaja u nama samima kroz razumevanje i prihvatanje tuđih ponašanja i stvaranja pozitivne energije. Kada imamo razvijenu empatiju i drugi ljudi čine ono što nije u skladu sa našim vrednostima, u nama se ne razvijaju loši osećaji u vidu besa, ljutnje i osuđivanja – već kroz empatiju imamo razvijenu veštinu „ulaska u tuđe cipele“ i razumevanja njihovog ponašanja.
Roditelji igraju vitalnu ulogu u razvijanju ove osobine kod svoje dece. U nastavku ovog bloga predstavljeni su praktični načini na koje roditelji mogu da podstaknu razvoj empatije kod svoje dece.
1. Modelovanje Empatičnog Ponašanja
Deca uče posmatrajući svoje roditelje. Mi kao roditelji smo njihovi modeli u većini stvari koje radimo. U prvih 10-12 godina deca roditlej posmatraju kao bogolika bića i usvajaju njihove obrasce ponašanja. Kada roditelji pokazuju empatiju u svakodnevnim situacijama, deca će prirodno oponašati to ponašanje. Bilo da je u pitanju saosećanje sa prijateljem, strpljenje u saobraćaju, ili razumevanje kolege, deca će primetiti i učiti od ovih primera.
Ono što je velika preporuka je da pričate naglas sa decom o situacijama koje su vam se dešavale tipa: „Moja koleginica stalno kasni na posao, to me je mnogo nerviralo jer sam smatrala da to nije fer. Pitala sam je jedna dan zašto kasni i objasnila mi je da živi sama sa troje dece i da joj muž radi u inostranstvu. Saznala sam da joj je jako teško ujutru da se organizuje sa njih troje. Sad je razumem jer znam koliko je i meni teško sa vas dvoje plus, tata je uvek tu.„
Kroz InfinitUm program ovo je jedan od ključnih načina kako podsticemo emocionalni razvoj deteta. Kroz radionice podrške roditeljstvu, koje su sastavni deo paketa edukacije za decu, roditelji se edukuju kako da da primenjuju ovu tehniku kod kuće ali i sve dalje dole navedene.
2. Razgovor o Emocijama
Redovni razgovori o emocijama pomažu deci da prepoznaju i razumeju sopstvene i tuđe emocije. Roditelji mogu da postavljaju pitanja kao što su „Kako se osećaš danas?“ ili „Kako misliš da se tvoj prijatelj oseća?“, što može otvoriti vrata za dublje razumevanje emocionalnih stanja drugih ljudi.
Jako je važno da kada dete iskaže svoju emociju nikako ne dođe do osuđivanja bez obzira koliko može da nas kao roditelja stav deteta da je trenutno tužno, besno ili ljuto uznemiri jer ga ne smatramo opravdanim. Tada reakcija je najbolja sa rečenicom: „Verujem ti i razumem te. Kako bi želeo/la da se osećaš sada? Kako veruješ da ćeš do takvog osećaja doći? Šta treba da uradiš/promeniš?….“ Na ovaj način uvažavao a ne osuđujemo detetovu emociju i navodimo ga na pozitivne misli u pravcu šta želi umesto toga i kako će do toga doći.
Na InfinitUm časovima veliki akcenat je na upoznavanju za lepezom emocija koje postoje, prepoznavanju istih u nama, prihvatanju i uvažavanju, a potom na propuštaju i otpuštanju onih negativnih.
3. Čitanje Priča sa Porukama o Empatiji
Knjige koje sadrže priče o empatiji i saosećanju mogu biti moćan alat za roditelje. Kroz identifikaciju sa likovima, deca mogu naučiti kako se empatija primenjuje u različitim situacijama. Nakon čitanja, roditelji mogu razgovarati sa decom o lekcijama iz priče i kako ih primeniti u svakodnevnom životu.
Priče kroz metafore i druge likove izuzetno pomažu za sagledavanje situacija u svim životnim aspektima, kako kod dece, tako i kod odraslih. Pričanje i čitanje priča bi bilo korsno postane svakodnevna navika i ritual.
Upravo iz ovog razloga, kako bi olakšali roditeljima, InfinitUm program ima i knjige bajki i priča koje su specijalno osmišljene i vizuelno dizajnirane za ove potrebe. U učionici sa nama učiteljima i kući sa roditlejima deca prolazs kroz priče koje ih podstiču na razmišljanja, otkrivanje novih osećanja, uočavanja situacija koje bi možda predvideli ali i na igranje uloga.
4. Podsticanje Igranja Uloga
Igranje uloga je odličan način da deca vežbaju empatiju. Roditelji mogu da osmisle različite scenarije gde deca mogu da se stave u tuđu kožu, kao što je pomaganje drugaru koji je tužan ili razumevanje zašto neko može biti ljut. Ovo iskustvo može pomoći deci da razmišljaju iz perspektive drugih.
Bas kao što sam navela u prethodnom pasošu, naše knjige bajki i poučnih priča su često vezane za igranje uloga. Tek u „tudim cipelama“ mi možemo da doživimo insazivimo se sa sagovornikom, prijateljem, roditeljem, nastavnikom, drugom ili drugaricom….tek tada stvarno razumemo.
5. Volontiranje i Pomoć Drugima
Učešće u volonterskim aktivnostima može značajno doprineti razvoju empatije kod dece. Kada deca vide koliko njihove akcije mogu pozitivno uticati na druge, razvijaju dublje razumevanje i saosećanje. Roditelji mogu zajedno sa decom volontirati u lokalnim zajednicama ili učestvovati u dobrotvornim akcijama.
Na InfinitUm časovima uvek postoje mali volonteri. Ko su oni? To su deca koja su u programu preko 6 meseci. Oni imajunzadatak da svojim novopridošlim drugarima pomognu u savladavanju gradiva koje se prolazi. Oni rastu sa njima, pomažu im, pričaju, daju im podršku kada je teško rečenicama: „Sve je teško dok ne postane lako.“, „Vezba čini majstora.“ „Ako sam ja mogao/la možeš i ti.“…
Oni se vraćaju u ulogu početnika, razumeju koliko izazovno mogu biti InfinitUm nivoi, razumeju poteškoće na koje nailaze novi polaznici, a ujedno su ponosni na sebe što su ih prebrodili Is to sad ONI mogu biti ti koji daju podršku. Na taj način stariji polaznici igraju uloge, volontiraju razvijajući empatiju, a oni mladi, novopridošli polaznici dobijaju snagu i volju za radom, disciplinom i razvijaju želju i motivaciju da i oni budu na njihovom mestu pa da pomažu „nekim novim klincima“. Win-Win priča jačanja motivacije kroz razvijanje empatije.
6. Pozitivno Ojačanje Empatičnog Ponašanja
Kada deca pokažu empatiju, važno je da roditelji to prepoznaju i pohvale. Pozitivno ojačanje može motivisati decu da nastave sa takvim ponašanjem. Roditelji mogu reći stvari poput „Bilo je stvarno lepo od tebe što si pomogao svom prijatelju danas. To je pokazalo puno empatije.“
Kroz InfinitUm časove se učimo tzv. feedback i autofeedback formi. Deca daju povratnu informaciju ucitelju i svojim drugarima kroz prvo tri pozitivne stvari koje su se desile na času, a zatim ona negativna (ako je ima) se daje kroz formu preporuke kako bi sledeći put moglo da bude drugačije da bi svima bilo bolje. Na isti način daju i sebi autofeedback hvaleći sebe za minimum tri dobre stvari, a potom daju sami sebi preporuku šta sledeći put mogu bolje i drugačije i na koji način.
7. Postavljanje Granica i Pravila
Roditelji treba da postave jasne granice i pravila koja promovišu poštovanje i razumevanje među decom. Kada deca znaju šta se od njih očekuje i zašto su ta pravila važna, veća je verovatnoća da će razviti empatiju i poštovanje prema drugima.
Baš tako i i našim centrima se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Razvijamo međusobno poštovanje i uvažavanje među decom i neretko se stvaraju nova, fenomenalna prijateljstva i to ne samo među decom već i među njihovima roditeljima.
Kroz mnogobrojne aktivnosti gde se zna uklučiti cela porodica, poput: izleta, radionica, kampova, takmičenja i festivala naši polaznici i njihove porodice se međusobno upoznaju i druže ne samo na nivou jednog InfinitUm centra, već na nivou cele Srbije jer znamo da budemo domaćini, ali i gosti drugih centara kroz naše karavane znanja.
Zaključak
Razvijanje empatije kod dece je kontinuiran proces koji zahteva aktivno učešće roditelja. Kroz modelovanje, razgovore, priče, igranje uloga, volontiranje, pozitivno ojačanje i postavljanje granica, roditelji mogu značajno doprineti emocionalnom razvoju svoje dece. Empatija nije samo veština, već i temelj za izgradnju zdravih i ispunjenih odnosa u životu. Uključivanje roditelja u ovaj proces je ključno za budućnost njihove dece.
