U poslednje vreme veoma često imamo priliku da se susrećemo sa terminom empatija, kojim se, često veoma generalizovano, objašnjavaju određene osobine ličnosti. Ovaj tekst je napisan sa težnjom da konkretnije objasni sam pojam, a zatim i pomogne nekome ukoliko kod svog deteta primećuje nedostatak empatije i neka od navedenih ponašanja.
Empatija je esencijalna osobina koja omogućava ljudima da razumeju i saosećaju sa osećanjima drugih. Dok većina dece prirodno razvijaju empatiju, neka se teže snalaze u razvijanju ove osobine. Uočavanje i prepoznavanje nedostatka empatije kod deteta može pomoći roditeljima da intervenišu i podstaknu razvoj ove važne veštine.
Deca sa zdravo razvijenom empatijom mogu da saosećaju sa drugima, pokazuju brigu i odgovaraju na prikladan način na osećanja i potrebe drugih.
Koji su najčešći znakovi nedostatka empatije kod dece?
- Neadekvatni odgovori na osećanja drugih: deca koja imaju problema sa empatijom često ne odgovaraju na prikladan način kada su njihovi prijatelji ili porodica uznemireni. Na primer, mogu da se nasmeju kada neko plače ili ne pokazuju nikakav interes ili brigu.
- Nedostatak saosećanja: ako dete ne pokazuje nikakvu tugu kada vidi druge kako pate, to može biti znak problema s empatijom.
- Agresivno ili grubo ponašanje: deca koja teško razumeju osećanja drugih mogu biti sklonija agresivnom ponašanju, jer ne shvataju kako to utiče na druge.
- Teškoće u razvijanju prijateljstva: ako dete ima problema s empatijom, možda će se boriti sa održavanjem prijateljskih odnosa, jer možda ne razume kako njegova dela i reči utiču na osećanja drugih.
- Nesposobnost deljenja, strpljenja ili čekanja na red: deca koja imaju problema sa empatijom često ne razumeju zašto je važno deliti ili čekati na red, jer im je teško da vide stvari iz perspektive drugih.
Kako pomoći detetu da razvije empatiju?
- Budite model i primer empatije: deca uče posmatrajući druge. Pokažite empatiju u svakodnevnim situacijama i objasnite svojim rečima kako se osećate i zašto.
- Razgovarajte o osećanjima: odstaknite svoje dete da razgovara o svojim osećanjima i osećanjima drugih. Postavljajte pitanja kao što su: „Kako misliš da se oseća tvoj prijatelj?“ ili „Šta misliš, zašto se oseća tako?“
- Čitajte literaturu o empatiji i edukujte sebe, kao i dete: postoje mnoge knjige za odrasle i za decu koje obrađuju teme prijateljstva, ljubaznosti i razumevanja osećanja drugih.
- Praktikujte igre uloga: igre u kojima dete treba da igra različite uloge mogu pomoći da razumeju perspektivu i osećanja drugih.
- Pohvalite iskazivanje empatije: kada primetite da vaše dete pokazuje empatiju, pohvalite ga za to i objasnite koliko je to važno.
Prepoznavanje nedostatka empatije kod deteta je prvi korak ka pomoći u razvoju ove važne veštine. Kroz strpljenje, doslednost i pravilno vođenje, roditelji i staratelji mogu pomoći deci da razviju bolju sposobnost za razumevanje i saosećanje sa drugima.
A kroz ovakav rad sa decom, svakako će i sami da uvide i potencijalno promene i neke svoje postupke kojih možda nisu ni bili svesni.
Kada roditelj treba da se zabrine?
Roditelj treba da se zabrine u sledećim situacijama:
- Hronični nedostatak empatije: ako dete konstantno ne pokazuje empatiju ili razumevanje za osećanja drugih, uprkos pokušajima da mu se pomogne kroz razgovor, knjige ili igre.
- Agresivno ponašanje: kada dete često pokazuje agresivno ponašanje prema drugima bez očiglednog razloga ili svesti o tome kako to utiče na druge.
- Problemi u školi i drugoj zajednici: ako dete ima stalne probleme u interakciji sa vršnjacima, učiteljima ili pokazuje značajan pad u akademskom uspehu zbog socijalnih izazova.
- Izolacija od vršnjaka: kada dete ima poteškoće u održavanju prijateljstava ili često biva izolovano od vršnjaka, što može biti znak da ne razume kako da se poveže s drugima.
- Neadekvatne emocionalne reakcije: ako dete ima ekstremno neadekvatne ili nepredvidive emocionalne reakcije na događaje, kao što su smeh u ozbiljnim situacijama ili potpuna ravnodušnost prema tuđim problemima.
- Porodična istorija mentalnih problema: ako u porodici postoji istorija mentalnih ili emocionalnih poremećaja, i roditelji primećuju slične obrasce ponašanja kod deteta.
- Ekstremni stres ili trauma: ako je dete prošlo kroz značajan stres ili traumu, što može uticati na njegovu sposobnost da razvije empatiju i povezanost s drugima.
Kako reagovati kada primetite nedostatak empatije kod svog deteta?
- Konsultacija sa pedijatrom: Prvi korak je razgovor sa pedijatrom koji može pružiti smernice i uputiti roditelje ka odgovarajućim stručnjacima.
- Psihološka evaluacija: Profesionalna evaluacija od strane dečjeg psihologa može biti od pomoći u razumevanju ponašanja deteta i u određivanju da li postoji potreba za daljim tretmanom.
- Porodična terapija: U nekim slučajevima, porodična terapija može biti korisna za razumevanje dinamike u porodici koja može doprinositi problemima s empatijom.
- Individualna terapija: Terapija jedan na jedan može pomoći detetu da nauči kako da se nosi s osećanjima, razvije empatiju i poboljša socijalne veštine.
- Obrazovni programi: Postoje specijalizovani programi i radionice koje mogu pomoći deci da razviju bolju socijalnu i emocionalnu inteligenciju.
Brzo reagovanje i potražnja za profesionalnom pomoći mogu značajno uticati na pozitivan razvoj deteta i pomoći mu da razvije empatiju i zdrave odnose sa drugima.
Ono što je važno znati je da je roditelj ključna osoba koja, ukoliko posvećeno radi na ličnom razvoju i na odnosu sa svojim detetom na vreme može da uoči problem i odabere model po kom će imati najbolje rezultate u rešavanju problema.
