Metaučenje – učenje kako učiti

Šta je to uopšte metaučenje? To je proces otkrivanja sopstvenih stilova, strategija i metoda učenja.

Drugim rečima – način učenja se itekako uči a stepen savladavanja raznih tehnika i pronalazak najbolje za svako pojedinačno dete, u direktnoj je vezi sa njegovim celokupnim obrazovanjem i daljim akademskim uspehom.

Razvoj dece i proces učenja su neraskidivo povezani. Deca uče kroz interakciju s okolinom, iskustva i aktivnosti koje ih podstiču da istražuju, razmišljaju i stvaraju.

Tokom svog rada sa decom, konstantno imam priliku da se iznova upoznajem sa njihovom divnom unikatnošću i različitim pristupima učenju i pamćenju.

Neko se takmiči sa sobom, neko sa drugima, neko odmah uradi sve, neko voli da odlaže zadatke, neko veruje da zna i ono što nije učio, a neko da ne zna ono u čemu briljira.

Jedno je sigurno – razumevanje kako deca razvijaju kognitivne sposobnosti i unutrašnju motivaciju u velikoj meri može da im olakša ceo taj proces i učini ga produktivnijim, efikasnijim i efektivnijim.

Potreba za razumevanjem navedenih procesa se odnosi kako na nas kao roditelje, tako i na učitelje i edukatore.

Neke bitne aspekte vezane za metaučenje i koje su relevantne za našu temu, obrađujemo u daljem tekstu.

Razvoj unutrašnje motivacije

Razvijanje unutrašnje motivacije deo je šireg procesa metaučenja, gde deca kroz iskustva i podršku otkrivaju lične strategije i metode savladavanja gradiva.

Znate onu situaciju kada dete loše uradi kontrolnu vežbu iz matematike a bez problema preračunava koliko može da zadrži od kusura, šta može da kupi za džeparac ili koliko je u dinarima poklon koji je dobilo od bake i deke u eurima?

To se dešava jer im je drugačija motivacija u tim situacijama. Kada govorimo o savladavanju gradiva, unutrašnja motivacija dolazi iz želje za učenjem i postizanjem ličnih ciljeva i ostvarenja, a ne iz spoljašnjih nagrada ili kazni.

Motivacija koja dolazi iz spoljašnjosti je kratkoročna i površna. Razvijanje unutrašnje motivacije, podrazumeva da deca razumeju da je obrazovanje ulaganje u njihovu budućnost, a ne obaveza.

Postoje deca koja jednostavno sama sebe motivišu, koja imaju viziju sebe i svojih ciljeva kroz godine koje dolaze. Moje starije dete, ćerka, iako je tek pred upisom u srednju školu, već je poprilično sigurna šta će studirati.

Želi akademsko zvanje, a zadatke koje je neophodno da uradi, pa i one koje joj je mrsko obaviti, vidi kao korake bliže tom svom cilju.

Sama sebe podstiče, sa svesću šta je ono što je potrebno da uradi i na koji način, i to od prvog razreda osnovne škole.

Ukoliko ste roditelj ili učitelj deteta koje nema ovakve veštine, potrebno je učiniti sve što je u našoj moći kako bismo probudili tu unutrašnju motivaciju u detetu.

Ja pripadam i ovoj grupi takođe, kada je moje mlađe dete u pitanju. Mogu vam odmah reći da mi je bio, a i dalje je, jako izazovan ovaj poduhvat sa njim, kao i da je potrebno probati više različitih metoda, neka će uspeti.

Kako ih motivisati kroz primere

Najpre je potrebno da pomognemo deci da definišu šta žele da postignu i povežemo to sa njihovim interesovanjima.

Sledeće je povezivanje učenja sa stvarnim svetom, jer kada deca razumeju kako ono što nauče mogu da primenjuju u svakodnevnom životu, raste i njihova želja za učenjem.

Pomenuta primenjena matematika u prodavnici može biti odličan metod. Možemo npr. napraviti takmičenje u kom dete i mi, svako za sebe, sabira artikle koje ćemo kupiti, a ko bude bliži iznosu računa, osvaja nagadu.

Ovo takmičenje može biti odličan način da dete stekne i veštine budžetiranja, štednje i ostale elemente finansijske pismenosti, prilagođene njegovom uzrastu.

Ako deca uče o zakonima fizike, npr. zakon gravitacije, možemo im pokazati tako što ćemo zajedno baciti različite predmete i objasniti zašto teži predmeti padaju brže, ili kako se energija prenosi u igri sa lopticama, klikerima i slično.

Primera ima jako puno, pustimo mašti na volju! Podsticanje znatiželje je takođe bitan korak gde postavljanjem pitanja „zašto“ i „kako“ razvijamo kod dece prirodnu radoznalost.

Bitan aspekt motivacije su takođe pohvale za trud, a ne samo za rezultat, jer fokusiranje na napor pomaže deci da razviju otpornost.

Šta raditi kada dete to uopšte ne zanima?

Ovde je bitno pomenuti šta činiti kada je potrebno da dete nauči nešto što ga apsolutno ne zanima, neko „suvoparno“ gradivo, nepovezivo sa bilo čime. Znamo da ima i takvih lekcija i predmeta i to zna da frustrira dete i daje negativan efekat.

Potrebno je da detetu objasnimo važnost truda i discipline. Iako je ovo apstraktno, važno je da im približimo činjenicu da nijedna veština ili znanje ne dolazi samo od sebe.

To je ono što mi na InfinitUm časovima stalno ponavljamo svojim đacima:

“Ima zadataka koji su teški, sve dok ne postanu laki”.

A kako postaju laki? Radom, trudom i naporom.

Možemo podeliti zadatak na manje delove kako bi bio manje zastrašujuć i lakše savladiv. To pomaže detetu da razvije naviku završavanja zadataka, čak i ako nisu odmah motivisani.

Takođe bitno je da jasno postavimo granice i očekivanja. Na primer, možemo reći:

„Razumem da ti nije zanimljivo, ali verujem da možeš da završiš ovaj zadatak do kraja. Nakon toga, možemo zajedno da uradimo nešto što voliš“.

Ovaj pristup pomaže detetu da razume da u životu postoje trenuci kada je potrebno da uradi i nešto što mu nije potpuno po volji, ali da je to deo šire slike postizanja uspeha i ličnog razvoja.

Deca uče ugledajući se na svoje uzore. Dok to još uvek jesmo, možemo im pokazati kroz sopstveni primer da i odrasli ponekad moraju da rade stvari koje nisu zabavne ili interesantne.

Možemo podeliti sa detetom kako se mi nosimo sa takvim zadatkom, zašto je on bitan, šta bi se desilo ako ga ne bismo uradili i na koji način postavljamo ciljeve da bismo ga završili.

Rutine pomažu deci da razviju disciplinu. Kada je nešto postavljeno kao deo svakodnevne aktivnosti, lakše je za dete da shvati da postoji određeni redosled u životu i da su neki zadaci jednostavno deo tog procesa.

Kako objasniti važnost obrazovanja

Deca najbolje razumeju važnost obrazovanja kada im se predstavi kroz jasne primere koji ih motivišu. Korisno je da pričamo deci o tome kako učenje otvara vrata ka različitim zanimanjima i mogućnostima, da je obrazovanje ključ za budućnost.

Deci je izuzetno važno da vide na koji tačno način učenje predstavlja sredstvo za rešavanje problema i poboljšanje kvaliteta života.

Zato im je potrebno redovno praktično pokazivati kako se znanje koristi za prevazilaženje izazova.

Ako pri svemu ovome uspemo da povežemo predmet učenja sa ličnim interesima, odnosno da učinimo gradivo prijemčivim tako što ćemo ga povezati sa onim što dete zaista voli i želi, na sjajnom smo putu da dete uči sa razumevanjem, elanom i ljubavlju.

Živimo u svetu i okruženju u kom često nije “kul” biti dobar đak. Tu je bitno objasniti detetu da se popularnost i znanje ne isključuju međusobno, čak naprotiv – itekako je moguće imati i odličan uspeh i biti deo “ekipe”.

Kada je dete motivisano iz unutrašnjih izvora, uticaj okruženja se smanjuje.

Različiti stilovi učenja

Deca imaju različite načine na koje najefikasnije uče, a razumevanje različitih stilova učenja deo je koncepta metaučenja, koji omogućava deci da prepoznaju svoje afinitete i prilagode proces učenja sopstvenim potrebama.

Vizuelni stil učenja

Vizuelni tip učenika preferira slike, grafikone i vizuelne prikaze informacija. Oni najbolje pamte ono što vide.

Za vizuelce korisne tehnike učenja su korišćenje dijagrama, slika, mapa uma i boja za organizaciju informacija.

Beleške je za njih potrebno učiniti vizuelno privlačnim dodavanjem simbola, strelica i obojenih delova.

Prepoznaćete vizuelca kada vidite udžbenike, sveske i beleške u kojima je tekst podvučen različitim markerima, naslovi ukrašeni i/ili uokvireni i slično.

Auditivni stil učenja

Auditivni tip učenika najbolje uči slušajući informacije i raspravljajući o njima.

Korisne tehnike za njih su glasno čitanje, diskusije i snimanje lekcija koje mogu kasnije preslušavati.

Možemo ih takođe ohrabriti da ponove naglas ono što su naučili ili da učestvuju u grupnim razgovorima, jer slušanje sopstvenog glasa i načina odgovaranja za njih je odličan metod.

Moja ćerka je na primer kompletno svoje školovanje, a sada je osmi razred i odlična učenica, najviše učila slušanjem na času.

Otkrila je da joj to najviše pomaže i da je dovoljno da kada dođe kući, samo pročita lekciju kako bi ponovila ono što je na času čula i napravila određenu strukturu lekcije u glavi.

Kinestetički stil učenja

Kinestetički tip učenika najbolje pamte kroz fizičko angažovanje i praksu. Za njih je najadekvatnije učenje kroz igre, eksperimente i stvarne aktivnosti koje uključuju dodir i pokret.

Takvoj deci je korisno uključiti modelovanje, pravljenje maketa ili učenje kroz igranje uloga. Moje mlađe dete, sin koji je treći razred, pripada ovom tipu.

Njemu je potrebno da nešto sam uradi, da se kreće dok uči ili ima pred sobom opipljiv predmet učenja.

Tablicu množenja je na primer naučio kada sam mu bombone razmestila po određenom izrazu množenja, fizički, npr. na 3 mesta po 5 bombona, sa zadatkom da ih prebroji, a zatim da sam postavi bombone za sledeći zadatak.

Na taj način mu množenje nije više bilo apstraktan pojam.

Tehnika brzog čitanja

Brzo čitanje je veština koja poboljšava sposobnost obrade informacija i povećava brzinu razumevanja teksta.

Deca mogu voditi dnevnik napretka beležeći brzinu čitanja, razumevanje pročitanog i tehnike koje im najviše pomažu, kako bi što više razvili svest o ličnim snagama i slabostima u vezi sa čitanjem.

Dnevnik napretka se vodi tako što se meri broj pročitanih reči u minuti i dete svaki dan (ili češće) može da prati kako se ova brojka postepeno povećava.

Pošto brzina čitanja nije cilj sam po sebi, nego čitanje sa razumevanjem, dete može npr. napisati sastav o tome što je pročitalo, napraviti test sa pitanjima iz datog teksta ili zajedno sa roditeljima preći pročitano, kako bi utvrdilo koliko je stvarno razumelo i zapamtilo.

Ključne tehnike za razvoj ove veštine uključuju:

• Skeniranje i pregledanje: Učenici uče da identifikuju ključne reči i osnovne ideje pre nego što detaljno pročitaju tekst. To je ono što bismo nazvali letimično “bacanje pogleda” na tekst pre početka čitanja.
  Naše oko ima fantastičnu sposobnost da, u odnosu na dostignuti nivo ovladavanja čitanjem, prepozna reči koje su bitne za datu nastavnu jedinicu i koje su podebljane, zatamljene ili na bilo koji drugi način izdvojene.
• Uklanjanje subvokalizacije: Smanjivanje unutrašnjeg izgovaranja reči povećava brzinu čitanja. To znači da dete treba da vežba da ne ponavlja u sebi svaku reč koju pročita.
• Korišćenje vođice: Pratiti tekst olovkom ili prstom pomaže da se zadrži fokus i ubrza protok informacija. Ovaj korak je bitan posebno za vizuelce koji pamte gde se koji deo lekcije nalazi (parna ili neparna strana; na vrhu, u sredini ili na dnu stranice), ali i za sve učenike, nevezano od tipa učenja, jer pruža osećaj postepenog napretka kroz gradivo sadžano u lekciji.
  Praktikovanje ovih tehnika omogućava deci i tinejdžerima da unaprede svoje veštine čitanja i za relativno kraće vreme pročitaju lekciju po prvi put, pre nego krenu da uče, pamte i ponavljaju konkretne definicije i sve ono što je potrebno naučiti.

Tehnika pamćenja

Pamćenje je osnova za uspešno učenje. Decu možemo podstaći da razmišljaju o tome koje metode pamćenja im najviše pomažu, beležeći šta im daje najbolje rezultate.

Ovo ne samo da razvija njihovu svest o sopstvenom procesu učenja, već ih osnažuje da primene pristupe koji im najviše odgovaraju.

Postoji nekoliko strategija koje pomažu deci da lakše pamte informacije, organizuju informacije i povežu ih na upotrebljiv način:

• Vizuelizacija – kreiranje mentalnih slika koje predstavljaju informacije pomaže u njihovom bržem i dužem pamćenju. Što je slika živopisnija, obojenija i maštovitija, veća je verovatnoća da će dete zapamtiti naučeno. Jedino ograničenje ovde mogu biti mašta i motivacija da se lekcija dobro savlada.
• Metoda lokacija (Palata pamćenja): Povezivanje informacija sa zamišljenim mestima u poznatom okruženju olakšava prisećanje. Tehnika se sprovodi tako što dete zamisli prostor koji dobro poznaje, poput doma, puta do škole ili omiljenog parka.
  Informacije koje želi da zapamti povezuje stvaranjem asocijacija sa specifičnim mestima ili objektima unutar tog prostora. Kada želi da se priseti informacija, „prolazi“ kroz zamišljeni prostor i seća se šta je povezalo sa svakim mestom (tzv. mentalno šetanje kroz palatu)
• Tehnika akronima: Korišćenje prvih slova reči za stvaranje lakše pamtljivih skraćenica.

Najbolje bi bilo da te skraćenice smislene i imaju neko značenje za dete, da su lako pamtljive i da uz pomoć njih dete nepogrešivo misaono dolazi do kompletnog teksta.

Mape uma

Mape uma su vizuelni alati koji pomažu u organizaciji i struktuiranju informacija. One prate prirodan način na koji mozak povezuje ideje i informacije.

Glavni elementi mapa uma su:

• Centralna ideja: Postavljanje glavnog koncepta, najčešće naslova, u sredinu strane.
• Grane sa ključnim rečima: Svaka grana predstavlja jednu temu, dok se podgrane koriste za detalje.
• Boje i simboli: Vizuelni elementi pomažu u pamćenju i povećavaju kreativnost.

Koristeći mape uma, deca razvijaju sposobnosti povezivanja informacija i kreativnog razmišljanja.

Posebna zanimljivost i upotrebna vrednost mapa je ta što, u toku pravljenja iste, lekciju stvarno i naučimo, jer da bismo napravili mapu potrebno je da kompletno savladamo ono što se u njoj nalazi, povežemo u celinu i vizuelno predstavimo.

Mape su meni lično, kao vizulecu, jako pomogle tokom studija ekonomije, upravo zbog obimnosti literature iz koje je bilo potrebno spremiti ispit, kao i za preslišavanje i podsećanje pred ispit.

One su mi bile način da lekciju svedem na najbitnije elemente kako bih dalje nadograđivala tematsku jedinicu.

InfinitUm i metaučenje

InfinitUm program za intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj dece integriše sve ove tehnike kako bi stvorio uravnotežen i holistički pristup učenju.

• Intelektualni razvoj – kroz rad na abakusu, posebno osmišljene neurobik vežbe i mozgalice deca povećaju kapacitet za obradu informacija, razvijaju fokus i koncentraciju, kao i veštine kritičkog razmišljanja.
• Socijalni razvoj – grupne diskusije, druženja i aktivnosti bazirane na auditivnom učenju podstiču saradnju, komunikaciju i rešavanje problema
• Emocionalni razvoj – kroz metode razvijanja unutrašnje motivacije i postavljanja ličnih ciljeva, deca uče da prepoznaju sopstvene emocije, postavljaju prioritete i razvijaju otpornost.

Metaučenje – osnova za obrazovanje

Metaučenje nije samo veština već ključna osnova za obrazovanje toko celog života.

Kroz metaučenje deca razvijaju ne samo tehniku savladavanja gradiva, već i unutrašnju motivaciju, otpornost i ljubav prema učenju.

InfinitUm stavlja dete u centar procesa učenja, prilagođavajući metode njegovim jedinstvenim stilovima i potrebama. Program podstiče radoznalost i ljubav prema učenju, pripremajući decu za život pun izazova, samopouzdanja i uspeha.

Učenje je putovanje koje otvara vrata ka bezbrojnim mogućnostima i oblikuje budućnost svakog deteta.

Kada naučimo kako da učimo, prvo mi sami a onda i svoju decu, ne samo da stičemo veštine koje nam pomažu da brže savladamo gradivo, već razvijajamo i sposobnost kreativnog razmišljanja i samostalnog rešavanja problema.

Kada se ovim strategijama doda podrška u izgradnji unutrašnje motivacije i razumevanju istinske vrednosti obrazovanja, deca postaju inspirisana da uče sa radošću i samopouzdanjem.